Skarlet ili Rejčel

Kad je žena nezadovoljna, kažu zlobnici, onda odluči da promeni frizuru. Ima devojaka i žena koje jednostavno obožavaju dugačku kosu. Nezadovoljne vlasima koje im je priroda podarila, služe se trikom i u frizerskim salonima traže pomoć stručnjaka. Na postojeću, dugu ili kratku kosu, vešti frizeri nadograđuju umetke.

Ti produžeci delovaće gotovo sasvim prirodno ukoliko su napravljeni od prirodnih vlasi. Sasvim je drugačija priča ako je nadogradnja od nekog veštačkog materijala. Osim što su takvi umeci teži za održavanje, jer stalno treba voditi računa da se ne izlože visokoj temperaturi, neprekidno ih valja raščešljavati da se ne bi zamrsili.

Inače, za umetke su znali još u starom Egiptu, tri hiljade godina pre naše ere. Pripadnice viših slojeva nadograđivale su kosu lepeći umetke voskom i prirodnim smolama. Kleopatra, kraljica koja je vladala Egiptom u 1. veku pre naše ere, ulepšavala se, između ostalog, prirodnom kosom.

Savremeni stilovi vrlo su raznoliki ‒ nose se najraznovrsnije frizure. Od onih sasvim kratkih, kojima se diče, na primer, En Hatavej ili Majli Sajrus, do izrazito dugačke kose koja krasi zanosnu manekenku El Makferson ili glumicu Penelope Kruz.

Kako su se menjale frizure poslednjih stotinak godina?

Početak prethodnog veka obeležio je romantičan stil: kosa je uglavnom bila dugačka, delimično skupljena, s loknama koje su bogato padale niz leđa. Dvadesetih godina 20. veka, s narastujućim nezadovoljstvom sifražetkinja, koje su se borile za izjednačavanje prava žena i muškaraca, došao je i novi stil; pripadnice ovog pokreta nametnule su veoma kratku kosu, često sa šiškama koje su pokrivale čelo. Taj stil volele su kreatorka Koko Šanel, glumica Greta Garbo.

Ranih četrdesetih godina, inspirisane filmom „Prohujalo s vihorom", žene su frizurom nastojale što više da liče na glavnu junakinju Skarlet OʼHaru, koju je na velikom ekranu ovekovečila Vivijen Li.

Kasnih četrdesetih i pedesetih pripadnice lepšeg pola poistovećivale su se s Ritom Hejvort ‒ divlja crvena kosa uokvirivala joj je lice velikim, mekim loknama. Sredinom šezdesetih pojavila se mršavica Tvigi koja je, ne samo stasom već i sveukupnim stilom, uključujući i dečačku frizuru, žene širom sveta nagnala da se šišaju što kraće.

Šezdesete obeležava i hipi pokret, „deca cveća" . Žene su se trudile da izgledaju što neobaveznije i prirodnije. Međutim, kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih nastupa velika promena u vidu izuzetno natapirane frizure, koja je često podsećala na pravo gnezdo na glavi. Karakteristična je bila Prisila Presli, supruga „kralja roka", ili glumica Brižit Bardo.

Kasnih sedamdesetih frizure je diktirao izgled Fare Foset: raskošna kosa s još raskošnijim, divljim loknama. Osamdesete mnoge dame žele da zaborave. Tada su bile popularne, što bi rekao Đorđe Balašević ‒ „trajne hladne" ‒ kosa je više ličila na neku loše urađenu periku. 

Ikona devedesetih je Dženifer Aniston. Stil njene frizure do danas je ostao neprevaziđen: nejednaki krajevi koji uokviruju lice, osenčeni različitim nijansama smeđe boje.

A dvadeset prvi vek? Doneo je veliku slobodu kad je reč o frizuri. Danas svaka dama ima mogućnost da kosu oblikuje baš kako njoj odgovara, a da ne oseća da je izvan modnih tokova. Čak i kad je natapirana, kao što je bila pevačica Ejmi Vajnhaus.