Od Druge hirurške klinike do Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju

Bogatu tradiciju Druge hirurške klinike, ustanove u kojoj su, sa neznatnim zakašnjenjem u odnosu na vodeće svetske centre, izvođene prve operacije srca i krvnih sudova na prostoru bivše Jugoslavije i koja stoga s pravom važi za kolevku srpske kardiovaskularne hirurgije, nastavlja Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Istovremeno, Klinika je stekla renome vrsne hiruške škole i „fabrike" medicinskih kadrova svih profila.

Zgrada u kojoj se Klinika danas nalazi sazidana je pre više od sto godina, na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek, u vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, sa namerom da služi kao ginekološka bolnica i porodilište.

Pročelje zgrade i danas krasi balkon sa kojeg je narodu trebalo da se obrati kraljica Draga Mašin (Obrenović) sa nesuđenim prestolonaslednikom. Po završetku Drugog svetskog rata, novembra 1946. godine, formirana je Četvrta hirurška klinika za ratnu hirurgiju, smeštena u paviljonima koji su se nalazili na mestu sadašnje Poliklinike KCS.

Za upravnika je postavljen pukovnik dr Vojislav K. Stojanović (1906-1991), glavni hirurg Glavne vojne bolnice u Beogradu. Nakon reorganizacije hirurških klinika i nastave hirurgije, ustanova je 12. aprila 1951. dobila naziv pod kojim je u sledećim decenijama stekla slavu: Druga hirurška klinika.

Godine 1966. preseljena je iz „paviljona" u adaptiranu zgradu starog porodilišta, gde je ostala do današnjih dana.

O značaju i obimu rada ove institucije govori poluvekovno iskustvo u lečenju aneurizmatske bolesti aorte. Prvu operaciju aneurizme abdominalne aorte uradio je prof. dr Vojislav Stojanović 1961. godine, svega deset godina posle legendarne rekonstrukcije Dubosta u Parizu.

Kongres se vraća u Beograd  

U beogradskom hotelu „Hajat" 15. aprila ove godine, obeleženo je sedamdeset godina od osnivanja Druge hirurške klinike Kliničkog centra Srbije. Proslava je upriličena u sklopu redovnog sastanka Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva, u saradnji sa klinikama nastavljačima tradicije Druge hirurške klinike.

Prof. dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, održao je uvodno predavanje podsetivši prisutne na važne događaje i uspehe generacija koje su radile na Drugoj hirurškoj klinici.

U predavanju su učestvovali i neki od najistaknutijih nacionalnih eksperata iz različitih oblasti, koji su hiruršku karijeru na Klinici započeli dok još nije bila specijalizovana za kardiovaskularnu medicinu. Sastanku je prisustvovao i veliki broj hirurga koji su u poslednjih pedeset godina imali priliku da se edukuju ili rade u toj ustanovi, a onima koji su svoj ceo životni vek proveli u Drugoj hirurškoj klinici svečano je uručena Zlatna značka.

Među njima su se našli i stručnjaci koji su 1976. godine prisustvovali poslednjem Kongresu Evropskog udruženja za kardiovaskularnu i endovaskularnu hirurgiju održanom u Beogradu.

Tačno četrdeset godina kasnije, Kongres se ʼna velika vrataʼ vraća u prestonicu Srbije, gde će biti održan od 21. do 24. aprila ove godine, uz učešće do sto pedeset renomiranih stručnih predavača i više od četiristo delegata iz zemlje i inostranstva.

Iako nije najstarija hirurška ustanova u Srbiji, Druga hirurška klinika bila je i ostala vodeća u mnogim hirurškim disciplinama, a svakako je kolevka kardiovaskularne hirurgije u bivšoj Jugoslaviji.

Stručnjaci Klinike izvodili su mnoge operacije prvi put na našim prostorima, po ugledu na inostrane ustanove koje se mogu pohvaliti najvišim medicinskim standardom.