Svet slavi dan džeza

I pre nego što je ustanovljen svetski dan, džez je smatran jednim od najvažnijih muzičkih pravaca. Njegovo američko poreklo je dobro poznato, ali nije samo melodičnost doprinela svetskoj popularnosti tog muzičkog žanra već i snažne poruke zbog kojih su džezeri smatrani kulturnim diplomatama.

„To je univerzalni jezik, dakle džez je nešto što svi razumeju. Sada ja kad bi otišao na Island, a na Islandu već imaju fantastične džez festivale, bilo gde i Eskimi bi razumeli. Mislim da je jako lepo propraćen ovaj 30. april već godinama u Srbiji“, istakao je Vlada Maričić, džez muzičar.

Džez je vremenom razvijao nove stilove koji su postajali jednako popularni. I domaći džezeri često na pozornici izvode fuziju žanrova, koju večeras donose Maljoković i Lakatoš.

„Džez je život. Mi džez muzičari jednostavno živimo taj život. Ja sam se tome posvetio, kad vas to uhvati nema izlaska. Svirao sam sa najbolji džez muzičarima i na zapadu i na istoku i ovde kod nas. I shvatio sam da treba da radim jedan projekat "Na raskrsnici svetova", šta to znači, svi vetrovi koji duvaju mi smo tu mala Srbija“, rekao je Jovan Maljoković, džez kompozitor i saksofonista. 

1954. je održan prvi Njuport Džez Festival, koji je i danas jedan od najprestižnijih na svetu. Da Srbija prati korak svetskih festivala pokazuju repertoari sa imenima značajnih džez umetnika. Takva postavka očekuje publiku u Užicu 27. maja.

„Radi se o Stiv Kerington kvintetu, tu će biti Sarjus Česnat jedan od deset najvećih živih džez pijanista trenutno i to je jedna vrsta ekskluziviteta koju ima Užički festival. Još jedan internacionalni program biće Renato Kiko italijanski pijanista koji će svirati sa našim muzičarima“, rekao je Vlada Maričić.

Džez muzičari su slobodu osvajali kreativnošću, a u tome im je pomogao i razvoj medija. Šezdestih je slušanost džeza porasla u kombinaciji sa žanrovima koji mu nisu srodni, poput roka, metala, hip hopa. Devedesetih, mešavina sa fank, soul i disko muzikom. Danas, iskusni džezeri kažu da je osim odabira stila, najvažnije ostaviti lični pečat.