Želja Dragoljuba Đuričića je bila da bubnjarsko veče u Ateljeu 212 postane tradicija

Jedinstvena ličnost, autor, promoter, pedagog, u nasleđe je ostavio mnogo, uključujući i san o prazniku svih bubnjara, o jednom danu u godini kada ulicama Beograda, odzvanja ritam bubnjeva.

„Ja pozitivniju osobu u svom životu nisam video. Znači, 'nerešivo' ne postoji kao reč. 'Teško', isto ne postoji kao izgovor. Sve može, ali ne pod moranjem, već sa uživanjem“, kaže muzičar Dragi Jelić.

Svirao je sa emocijom i energijom, bio je deo „JU grupe“, „Leb i sola“, „Kerbera“, pratećih bendova Zdravka Čolića i Đorđa Balaševića. Na sceni Ateljea, svi važni saradnici, u najboljem revijalnom izdanju.

„Dragoljub pored koje god bandere se zaustaviš usput, ima nekoga koga poznaje i ko mu se obraduje. To je nešto što je nazamenjivo u kosmosu. Nedostaje taj osmeh i ta pozitivna energija koju je on imao“, naglašava Dejan Cukić.

Zanimali su ga ljudi i ritam, ali Dragoljub Đuričić je imao mnogo talenata.

„Malo je poznato da je Dragoljub Đuričić bio i odličan likovni umetnik. Verujem da bi bilo interesantno i te radove pokazati publici i osvetliti i tu stranu njegove kreativnosti“, smatra Jugoslav Vlahović, likovni umetnik.

„Mislim da je vreme da izađemo iz onog lošeg obrasca da zaboravljamo ljude i da ljudi koji to zaslužuju budu stavljeni tamo gde ima je mesto. Osećam samo ponos što sam deo ovog događaja“, naglašava Nikola Čuturilo.

Sa istim žarom sarađivao je i sa najpoznatijim i alternativnim umetnicima. Snimio je sedamdesetak albuma, odsvirao više od 6.000 koncerata, stvarao primenjenu muziku.

Najveće priznanje je mesto u Katalogu najvažnijih bubnjara sveta.

Ali, kada bi bubnjarsko veče u Ateljeu postalo tradicija, onako kako ga je Đuričić zamislio i negovao, dobili bismo i Dragoljubov legat.