Aleksandar Ranđelović: Muziku iz „Nečiste krvi“ svi mi imamo negde u sebi

Autor je muzike poznatih filmova i serija, Južni vetar, Senke nad Balkanom, Sveti Georgije ubiva aždahu,... Šta je bila inspiracija, kako se pripremala i komponovala muzika za seriju Nečista krv?

„Sve je počelo kada sam dobio scenario, koji me je stvarno oduševio. Razmišljao sam o tome koji bi to bio instrumentarij koji bi koristio u projektu. Iz palete instrumenata odlučio sam kako ću slikati muziku za film i seriju. Bio je važan i stil koji treba koristiti, koji je dosta bio uslovljen samim pisanjem i stavio nas je u etno folklorne gabarite", rekao je kompozitor Aleksandar Ranđelović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Ističe da je muzika Nečiste krvi muzika atmosfere, ona oslikava radnju i temu priče, ali imamo i teme koje se vezuju za likove. To je kombinacija dva pristupa muzici.

„Napravili smo dosta pesama, neke su uzete sa juga Srbije i prearanžirane. Neke smo pisali na uzeti tekst", istakao je Aleksandar Ranđelović.

Autor je muzike poznatih filmova i serija, Južni vetar, Senke nad Balkanom, Sveti Georgije ubiva aždahu,...

„To je sasvim prirodno, odavde sam i svi mi imamo takvu muziku u sebi, ona je u našem DNK. Volim da pišem, jer se tu dobro snalazim", istakao je Aleksandar Ranđelović. 

Muzika iz Borinih dela živi kao narodna

U kafanama širom Srbije redovno se naručuju, sviraju i pevaju Šano dušo i Stojanke bela Vranjanke. Niko više ne razmišlja o tome kada i gde su ove divne pesme nastale, znamo ih kao narodne vranjanske, a tu i tamo se neko seti da ih je pevala i Borina Koštana...

Ipak, istina je drugačija – njihovi autori su jedan Beograđanin i jedan Vojvođanin.

„Pojedine pesme, iako imaju svog autora, prihvataju se kao narodno stvaralaštvo“, objašnjava dr Sanja Zlatanović, viša naučna saradnica Etnografskog Instituta SANU.

„Malo je poznata činjenica da je ove dve pesme za dramu Koštana, na molbu Bore Stankovića, napisao pesnik i pravnik Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, Beograđanin koji je u Vranju službovao svega godinu dana. Pesmu poznatu kao Stojanke bela Vranjanke, Dragutin Ilić je objavio 1882. godine, naslovivši je Pod pendžeri-te, a pesmu koju danas znamo kao Šano dušo, publikovao je 1884, pod nazivom Oj lele, lele“.

Obe pesme komponovao je Josif Marinković, slavni srpski kompozitor rođen nadomak Novog Bečeja, školovan u Pragu i Beču, koji je svoj radni vek vezao za Beograd.

Kroz različita izvođenja, tekst i melodija obe pesme su menjani, pa danas gotovo da svako od nas ume da otpeva neku „svoju“ verziju Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata...

„Pesme su pretprele značajne promene (i to ne važi samo za ove dve pesme). U periodu socijalizma doživele su veliku popularnost, bile su i umetnički obrađene, ali i u izvesnom smislu cenzurisane. Iz njih su se izbacivali nepoželjni elementi – manje poznati turcizmi, dijalekatizmi, arhaizmi... tako da budu razumljive široj publici – jer se radi o jugoslovenskom kontekstu, a opet da ostanu prepoznatljivo vranjanske", tumači dr Sanja Zlatanović.