Mogu li menadžeri Due Lipe da razbiju britansko prokletstvo na Evrosongu

Velika Britanija je od svog prvog pojavljivanja na „Pesmi Evrovizije“ imala uspone i padove. Predstavnici te zemlje pobedili su pet puta, zbog čega se smatraju jednom od najuspešnijih država koje se takmiče.

Međutim, poslednju pobedu Britanci su zabeležili 1997. godine i od tad su, osim ponekog izuzetka, gotovo svake godine na začelju evrovizijske tabele.

Na poslednjem takmičenju u Roterdamu, Džejms Njumen, pevač od kojeg je britanska javnost mnogo očekivala, zauzeo je poslednje mesto. Osim toga što se našao na neslavnoj poziciji, Njumen je uspeo u onome za šta su svi mislili da je nemoguće - imao je nula poena. To znači da se ni u jednoj zemlji nije našao među najboljih deset pesama ni kod žirija ni kod publike.

Organizatori takmičenja su 2016. godine promenili pravila glasanja na „Evrosongu“ i razdvajanjem glasova žirija i publike udvostručili broj poena koji predstavnici mogu da dobiju, ali ni to nije pomoglo britanskom predstavniku.

Nije to prva britanska nula. Bez poena predstavnici Velike Britanije ostali su i 2003. godine kada je u Rigi nastupila grupa „Džemini", a na poslednjem mestu, ali sa poenima, našli su se i u Beogradu 2008, Oslu 2010. i Tel Avivu 2019. godine.

Krivac za loš plasman – politika ili loša pesma? 

Britanska javnost je svih ovih godina za loše rezultate krivila takozvano blokovsko i političko glasanje zemalja bivše Jugoslavije i nekadašnjeg Sovjetskog saveza, ali i skandinavskih zemalja, a u poslednje vreme pojedinima je kriv i Bregzit.

Međutim, u autorskom tekstu za Gardijan, Kris Lokeri je istakao da plasman Britanije nema veze sa politikom, već da je jedini faktor lošeg plasmana loša pesma.

Kritikovao je britanske predstavnike da su ostali u prošlosti da im pesme, za razliku od kompozicija koje su u vrhu svetskih top-lista, zvuče kao da su s kraja devedesetih i napomenuo da je na prošlogodišnjem takmičenju bilo dosta različitih stilova, dok je Britanija poslala pop pesmu koja se ne ističe ni po čemu.

Bi-Bi-Si je odlučio da nešto promeni. U izboru predstavnika u Torinu britanskom javnom servisu pomoći će menadžerski tim „Tap“, koji stoji iza svetski poznatih pevačica poput Due Lipe, Lane del Rej i Eli Golding.

Jedan od osnivača „Tapa“ Ben Moson naveo je da će „Evrosong“ iskoristiti kako bi „autentično predstavio bogat muzički talenat svetske klase“ po kojem je Britanija poznata.

Ipak, evrovizijska javnost u Britaniji čeka da vidi rezultate. Alasder Rendal, predsednik organizacije obožavalaca „Pesme Evrovizije“ u Britaniji OGAE UK, rekao je Gardijanu da je „oprezno optimističan“ pošto je i ranije bilo pompeznih najava u vezi sa izborom predstavnika bez značajnih rezultata.

Pojedini u britanskoj javnosti pozivaju i na bojkot takmičenja, ali to nikad ne bi trebalo da bude opcija, pošto su mnogi uspeli da pobede nakon višedecenijskog čekanja. Najsvežiji primer je Portugalija koja je na pobedu čekala 53 godine. Malta čeka da pobedi od 1971. godine, ali se i dalje takmiči.

Evrovizijska sezona polako počinje da se zahuktava, a Britanci treba da budu svesni da ipak ne zavisi sve od njih, već i od drugih 40 predstavnika, koliko će ih se naći u Torinu u maju sledeće godine, a svi žele samo jedno – pobedu.