Zoran Kostić Cane: Da se ne bismo ugasili, sviramo

Koncertni život „Partibrejkersa“ oduvek je bio dinamičan, počev od sastavljanja gitare uz pomoć školskog pribora za prvu svirku, do onih sa kojih publika nije htela da ode. Šta donosi predstojeće veče pravog rokenrola?

– Naravno, daćemo sve od sebe, kao i uvek. Kao da nam je poslednji put. Znači, idemo kroz celu karijeru. Presek pesama koje nismo svirali zadnjih godina ili malo jesmo. To je poziv za druženje, da se osetimo živim, da se osetimo kao ljudi, da se osetimo malo normalnim u ovom turbulentnom vremenu.

Sledeće godine navršava se 40 godina od osnivanja benda. Na scenu ste stupili u trenutku nekog posustajanja rokenrola i potpuno preokrenuli scenu. Odakle snaga za dalje?

– To radiš ceo život. To ti je ljubav. Od toga živiš, za to živiš. Da se ne bismo ugasili sviramo, palimo se i što je jako važno, imamo mogućnost da iskažemo svoje mišljenje u sredini gde ga svako krije. Znači, velika je stvar da te nešto ispunjava.

Iz sebe imate veliku kilometražu, kako danas gledate na rokenrol scenu kod nas, na kojoj je bilo i buke, i zatišja, i novog talasa?

– Scena uvek postoji. To je naša kultura. Prošlo je 50, 60 godina. Ljudi pre nas koji su nam utrli put, a ima i novih bendova. Dobri su, grizu. Imaju neki bunt, imaju neku želju za slobodom. Sve je dobro što vodi razmišljanju, što vodi nečemu da se osetiš živim.

„Partibrejkersi“ se vraćaju i u druge gradove. Gde ćete sve biti?

– U petak sviramo u Zrenjaninu, onda idemo za Čačak 3. septembra, zatim Taš i onda idemo 18. u Mostar i 25. u Banjaluku.

Svako dobro, ljudi. Dođite svi. Muzika za slobodne ljude.