Nikola Zekić pevač grupe „Legende”: Osećam ponos, njima je ovo 12. a meni prvi studijski album

Novi album grupe nosi naziv ove godine, koju ćemo čini se - svi dobro upamtiti 2020. Ipak, lepše je da govorimo o muzici, koju ni korona nije uspela da zaustavi: na novom albumu „Legendi" (PGP RTS) je 12 pesama, četiri su prepevane a osam je novih. 

Najnoviji muzički materijal „Legendi" je interesantan i zbog novog pevača grupe, Nikole Zekića koji je zbog svoje atraktivnosti ali i mladosti - već dobio nadimak „Legendica"...

Da li si očekivao da ćeš za tako kratko vreme uspeti da privučeš pažnju medija i publike zbog tvoje atipične biografije i (naravno) izuzetnog pevačkog umeća? Jesi li osećao odgovornost, da opravdaš očekivanja i grupe ali i publike?

- Jeste bila velika odgovornost na meni ali biće i dalje jer, grupa „Legende" je postigla zavidni nivo po pitanju muzike i vokalnih solista, tako da, čim sam ovde, sa vama, znači da sam opravdao očekivanja grupe. A što se tiče publike, mislim da će biti sve u redu, za sve treba vreme. Već osećam pozitivne vibracije i sa ovim novim albumom će osetiti neku novu boju, notu, reč i emociju koju šaljemo.

Po pitanju pažnje medija, da, očekivao sam. Nekako mi je bilo i logično. Jer, posle tri decenije desila se promena u veoma poznatoj grupi i to je, naravno, privuklo veliku pažnju širokog auditorijuma. A i moja biografija je verovatno tome doprinela. Od svojih prvih koraka sam bio u folkloru. Igrao sam 25 godina i bio vokalni solista, uz to sam bio strastveni harmonikaš i naravno vredan učenik. Sada sam master ekonomije. 

Naravno, uz moje odrastanje uvek je bio prisutan sport (kik-boks). On mi je davao samopouzdanje i sigurnost. Moje muzičko usavršavanje se nastavilo nakon pobede na muzičkom takmičenju Iz našeg sokaka na RTV Vojvodine.

Nakon toga odlazim na audiciju u Radio Beograd i uspešno je polažem i postajem član Pevačkog studija g-đe Merime Njegomir. Tu mi se pružila mogućnost da osetim prave vrednosti muzike, kako da je čujem i na najbolji način interpretiram. I to je jedno ogromno i dragoceno iskustvo. 

Snimao sam i numere koje su zabeležene u Arhivi Radio Beograda. Imao sam mnogo nastupa koje je organizovala RTS i RTV: na Kolarčevoj zadužbini, serijal: Igrale se delije, Darovnica, 60 Najlepših narodnih pesama, Tamburica fest, Zlatna Tamburica i mnogi drugi. 

Na Saboru narodne muzike koji je održan 2019. godine osvajam treće mesto i nakon toga postajem član i vokalni solista grupe „Legende". Ali najveći uspeh u životu sam ostvario sa mojom suprugom time što imamo naša dva mala anđela i zahvalan sam Bogu prvo na tome, a onda i na svemu ostalom.

Šta te je iznenadilo, ili nisi očekivao a dogodilo se (mislim na reakcije auditorijuma, novinara)?

- Činilo mi se da ću biti mnogo više izložen kritikama, svih... upoređivanjima. I psihički sam se spremao da to sve podnesem. Međutim, na moju sreću, to se nije dogodilo u onolikom obimu kojem sam očekivao.

Da li ti imponuju redovne pohvale ženskog dela auditorijuma, bilo da se radi o koncertima ili snimcima vaših nastupa... Kako se nosiš sa komplimentima u vezi sa tvojom pojavom i harizmom?

- Naravno da mi imponuje, kome ne bi? Ubeđen sam da, ako pevač ne poseduje tu moć ali i želju da svojom pojavom i harizmom „ozrači" publiku, privuče im pažnju i ako ne ume da im se da, nije spreman da deli energiju sa ljudima- ne treba da se baviš ovim poslom. Za mene kažu, oni koji me poznaju, da sam se „rodio spreman", tako da znate da ću se i dalje utekako truditi - da pošteno zaslužujem komplimente... 

Za mene kao pevača i člana jedne velike muzičke grupe kakve su „Legende" je najlepši onaj deo koncerta ili nastupa kada vidim, osetim da smo uspeli da učinimo da se ljudi u publici osećaju prijatno, oraspoloženo i zadovoljno... Onda kad, zahvaljujući muzici u kojoj uživaju, ljudi koji nas slušaju uspeju da makar i na kratko- zaborave na sve ono ružno što ih možda tišti... Trudiću se uvek da kao pevač doprinosim takvim lepim utiscima naše publike.

Imajući u vidu da grupa „Legende" ima ogroman repertoar, može li se desiti da ti neko naruči neku njihovu pesmu koju ne znaš?

- Još uvek može da se desi ali ne zadugo. Vremenom će sve to biti manje moguće. „Legende" stvarno poseduju toliko pesama da ih jedino možeš pevati ako ih u potpunosti razumeš. Nije mi bilo ni malo lako da se pripremim za prvi nastup sa grupom, spremao sam repertoar i dan i noć.

Prvi koncert smo imali u Pančevu gde sam uspešno probio led. Bilo je tu par reči da proklizaju tamo-vamo ali je smisao bio isti i rimovalo se a ostali su bili čisto zadovoljstvo i uživanje.

Imaš fakultetsku diplomu, bavio si se vrhunskim sportom vrlo aktivno, oženjen si - imaš suprugu i dvoje dece - šta te opredelilo da se ipak odlučiš za ovu karijeru?

- Ljubav prema muzici. To zadovoljstvo koje ti pruža milujući ti dušu, otvarajući srce do samog dna i nazad. Muzika je u meni od kada znam za sebe, postala je deo mene i obratno. 

Možeš li kao neko ko je do skora samo poznavao repertoar grupe „Legende", da u svoje ime kažeš šta je „recept" dugovečnosti ove grupe, šta je ono zbog čega ih publika (svih uzrasta) iskreno voli i prati svih ovih godina?

- Iskrenost i ljubav prema onome što rade. Potom: nesebičnost i skromnost, koju neki vremenom izgube ali ne i članovi grupe „Legende".

Koju muziku slušaš privatno i imaš li, među domaćim pevačima i muzičarima - neke uzore?

- Danas slušam sve što mi prija. Nisam od onih koji slušaju sve sto je popularno i što mora da ima milionske preglede, ne robujem tome. U principu najviše slušam pop muziku a kad hoću da se razgalim, onda slušam sevdalinke (i pevušim)...

Na novom albumu su pesme sa tvojim glasom, kakvo je ovo iskustvo bilo za tebe, kakav doživljaj? Je li ovo prvi muzički album na kom je ovekovečen tvoj glas?

- Da, ovo je moj prvi album. Bio sam srećan kad sam prvi put slušao. Ne znam, čudan je osećaj... Kao kad si zaljubljen i jedva čekaš da vidiš tu osobu i čeznes za onim što će se nakon tog susreta desiti a zapravo ne znaš šta će se desiti ali ti je ipak sve u vezi sa tim lepo i raduješ se, srce ti igra. 

Bilo nam je jako lepo dok smo stvarali ovaj album. Usput smo se i upoznavali i bili vredni, dali smo se svi bezrezervno u stvaranju ovog muzičkog materijala. Sarađivali smo sa divnim ljudima i nadamo se najboljem, uprkos situaciji koju je ova godina nosila sa sobom.

Muzičari su se uželeli publike, publika se uželela svirki i svi se nadamo da će ti susreti uskoro početi da se događaju kao ranije. Koliko su tebi nedostajale svirke „Legendi", odnosno šta ti se najviše dopada (kao izvođaču u koga publika najviše gleda na pozornici) - ta razmena energije, zajedničko uživanje u muzici..?

- Upravo tako. Mislim da svi čeznemo za muzikom i živim zvukom i povratkom u normalan život. Iskreno, jedva čekamo da se „upali zeleno svetlo" i da muzika opet prostruji našim žilama.

Mislim da bez razmene energije ne funkcioniše ni kosmos, tako da se nadam da ćemo ovo brzo prebroditi i uskoro početi da razmenjujemo pozitivne vibracije na koncertima i nastupima... Pevanjem u glas, širom otvorenih usta - kažu da leči psihu i budi hormon sreće... Živeli!