Pet odličnih dokumentaraca o domaćoj rok muzici

Prelazak ljudi u samoizolaciju i rad od kuće povećao je gledanje filmova ali je smanjio strimovanje muzike, kažu američki istraživači koji prate tokove na legalnim platformama.

Muzički biznis je upitan nad celom ovom situacijom. Koncerti su mahom obustavljeni, velike zvezde nastupaju na internetu od kuće, ili same u praznim prostorima sa humanitarnim ili komemorativnim predznakom. Izdavačima nije jasno da li je sada idealno ili pogrešno vreme za objavljivanje nove muzike, pa se i ponašaju različito, od slučaja do slučaja.

Na duže staze ipak ovo jeste vreme kada će svako od nas ozbiljno pretresti svoju muzičku kolekciju, i postoji jedan način kako da nekim pesmama koje znamo damo drugačiji predznak, a to je da ih povežemo sa pričama o nastanku i ljudima koji su ih smislili. Evo pet dokumentarnih filmova o muzici koje možete strimovati besplatno i potpuno legalno u vreme izolacije posle kog vam neke od najpoznatijih pesama neće zvučati isto.

Anđeo

Riblja čorba je jedan od tri najveća benda one zemlje koje više nema. Ali je priča o njoj izuzetno kompleksna jer u sebi prepliće zaista čitav niz povezanih faktora, od društvenih okolnosti, ličnih odnosa među članovima benda, muzičkih trendova, uspona i padova, pozicije heroja i antiheroja, ikone i karikature.

Riblja čorba je bukvalno doživela sve što jedan bend može da doživi, i po tome se razlikuje čak i od najvećih svetskih zvezda koje su doživele samo ponešto od toga.

Nijedan porok ih nije zaobišao, a konzumacija alkohola bi privukla pažnju čak i notornih pijanaca rokenrola kao što je Ozi Ozborn. Spremnost da sviraju na neprikladnim mestima i u pogrešno vreme bila je ravna Kvinovoj u vreme kad su tezgarili po Aparthejdu. Konačno, od političkih izjava Bore Đorđevića porumeneo bi i sam Morisi, zlatni standard političke provokacije zdesna.

Isto tako, značaj njihove muzike u posivanju društva koje truli i individua koje erodiraju u njemu, sve negde do sredine osamdesetih, može se porediti sa ostavštinom Springstina ili čak Dilana u američkoj pesmarici.

Slobodan Simojlović, daroviti dokumentarista i fan Riblje čorbe bez ustezanja snimio je dokumentarni film u kom je uspeo da obuhvati apsolutno sve aspekte ove priče, i sažme ih u formi televizijske serije i dokumentarnog filma. U zavisnosti od topga koliko želite da budete detaljni možete birati između dvočasovne i troipočasovne verzije, ali ni sa jednom nećete pogrešiti.

Simojlović je snimio beskompromisan dokumentarni film o Ribljoj čorbi u kom mu je bend dao neograničen pristup iza scene, ali i iza jednog mita koji je o njima izgrađen. Kad je reč o našoj produkciji koja inače ima dosta ambicioznih, pa čak i svetski važnih rokenrol dokumentaraca (setimo se filma o Lajbahu Gorana Gajića), ovo j jedan od temeljnih, i samim tim je nepravda što nije više prepoznat kao bitno delo.

Lipe

Mladen Vojičić Tifa je možda i najlošije prošao od svih prominentnih članova Bijelog dugmeta. Otpevao im je jednu od najboljih ploča, sve vreme pod pritiskom zadatka da mora da nasledi Željka Bebeka sa kojim je ova grupa stekla status najveći jugoslovenskih rokenrol zvezda.

Potom je morao da nastupi na velikoj turneji što je zahtevalo psihofizički stabilnog pojedinca i prekaljenog vokalnog profesionalca što on svakako nije bio. I na kraju je morao da napusti bend, sa čudnim osećajem da su oni nekako bolje prošli nego on.

Tifa je nastavio da dalje peva, ali se ni u jednoj grupi ili vlastitoj postavi pratećih muzičara nije previše zadržavao. Na kraju je stekao status vrhunskog pevača koji nije jednostavan za saradnju ali i narodnog miljenika u rodnom Sarajevu.

U dokumentarnom filmu "Tifa", skupljeni su relevantni sagovornici koji rekonstruišu njegov životni i profesionalni puta a prate ga i danas kada još uvek nastupa, jednim delom zato što narodi neizvesne budućnosti nemaju potrebe za novim rok zvezdama.

Geto

Pre četvrt veka, u Beogradu je postojala jaka alternativna scena. Činili su je ostaci ranijih vremena, preživeli veterani Novog talasa ali i novi ljudi koji su stasavali okupljeni oko nekoliko bitnih punktova kao što su Radio B92, Bioskop Reks, klabing scena koja se budila, inicijativa Brzi bendovi Srbije itd.

U dokumentarnom filmu Mladena Matičevića i Ivana Markova "Geto - tajni život grada", predstavljena je ta scena. Neke delove ovog filma kao što je recimo spot Partibrejkersa koji izvode pesmu "Hoću da znam", znamo jako dobro jer su živeli kao muzički video na našim televizijama.

Celinu ipak boji pokojni Čavke, jedna od ikona beogradskog rokenrola, bubnjar Električnog orgazma i mase ad hok projekata koji nas vodi kroz svoje subjektivno viđenje Beograda početkom devedesetih.

Jeremija

Predrag Vukčević, poznat još i po umetničkom imenu Be-Ge fank, pod kojim je prošle godine objavio izuzetan album "Dobar rep", iskoristio je ove dane izolacije da baš za potrebe striminga na Instagramu, snimi priču o prvim rep pesmama kod nas, pokrivajući period do 1993. godine.

U ovom video koji je kasnije uobličio u skladu sa novim trendom „vertikalnog Jutjuba", na izuzetno harizmatičan način, vodi nas svojom holističkom metodom korak po korak kroz nastanak repa kod nas.

Turbina

Turbo folk su u finalni oblik doveli bivši rokeri, većinom hevimetalci, a neki od njih inače protagonisti alternativne muzičke scene u potrazi za načinom da se devedesetih živi od muzike.

Da ne bi bilo da je to samo naš fenomen, ukazao bih na poznate švedske kompozitore pop muzike okupljene oko čuvenog Maksa Martina i nekadašnjeg studija Keiron u Štokholmu koji je imao globalne uspehe sa izvođačima poput Britni Spirs, Pink, Vestlajf itd. a činili su ga kompozitori sa mahom hevi metal zaleđem.

Tek u poslednjih nekoliko godina imamo prve generacije kompozitora novokomponovanih narodnjaka koji su zapravo odrasli na turbo folku, pri čemu ovu odrednicu koristim krajnje paušalno, da ne bismo ulazili u dublje žanrovske analize.

Ono što je međutim zanimljivo jeste da se pojavila i generacija alternativnih muzičara stasala na turbo folku koja ga uzima kao inspiraciju ili čak kao redi-mejd i od njega stvara nešto svoje. U dokumentarnom filmu Turbotronik predstavljena je ta baš ta alternativna scena koja se hrani turbofolkom.

U pravo od ove generacije očekujem i da nam pruži dobar dokumentarni film o celom tom kraku popularne muzike koju volimo da mrzimo.