Zvuci nostalgije – kako su nastajale pesme koje svi volimo
Starogradska muzika kao specifičan žanr u popularnoj muzičkoj industriji nastala je sedamdesetih godina prošlog veka, ali nije tada i izmišljena, piše Marija Dumnić Vilotijević u prvoj naučnoj studiji posvećenoj nastajanju i postojanju starogradske muzike u Srbiji.
Knjiga Zvuci nostalgije: Istorija starogradske muzike u Srbiji Marije Dumnić Vilotijević predstavljena je u Kući kralja Petra, a namenjena je svima, i stručnjacima i široj javnosti.
Ko je prvi zapevao o rusim kosama, pitanje je na koje još uvek ne postoji odgovor. Činjenica jeste da ovu pesmu brojni narodi smatraju svojom, a njene različite verzije pevaju i Turci, Grci, Arapi, Jevreji, Bugari.
„To su zapravo ljudi koji su je prenosili. Meni je bilo zanimljivo što sam u istraživanju naišla na podatke da su muzičari imali, kao što imaju i danas, neke turneje po stranim zemljama gde oni sviraju sa drugim muzičarima u skladu sa ukusima tamošnje publike i prosto, pronose pesme poput ove“, naglašava autorka knjige, Marija Dumnić Vilotijević.
Poznato je da su na stihove Alekse Šantića, Branka Radičevića, Jove Jovanovića Zmaja starogradsku muziku komponovali mnogi poznati, ali i nepoznati kompozitori pre više od jednog veka.
„Za mnoge pesme ne možemo danas sa preciznošću da utvrdimo ko su autori, ko su pesnici i kompozitori, budući da su one živele kao neka izvođačka praksa po kafanama gde se lako gubio podatak o autoru, pa su one dobijale epitet narodne muzike. S druge strane, bile su i predmet različitih aranžmana, te tako nailazimo, na primer, na pesmu Tiho noći u različitim aranžmanima, a danas je najpoznatiji aranžman Vaclava Horejšeka“, dodaje autorka.
Starogradska muzika popularnost stiče sedamdesetih godina, ali njeni koreni su u gradskoj narodnoj muzici druge polovine 19. i početka 20. veka.
„Kada je ona zapravo imala procvat i u poetskom smislu, i u muzičkom, i u izvođačkom smislu. Dakle, da se izvodila u brojnim kafanama u Beogradu o čemu postoje podaci. Takođe, sačuvani su i neki zvučni snimci komercijalni iz tog perioda, notni zapisi, takođe“, napominje Vilotijevićeva.
Zvuci nostalgije i danas dopiru iz mnogih kafana, naročito beogradske Skadarlije. Bez te nostalgije starogradske muzike ne bi ni bilo, smatra autorka prve etnomuzikološke monografije posvećene nastajanju i postojanju starogradske muzike u Srbiji.
„Za stručnu publiku postoji poseban deo gde se nalaze muzičke analize i određeni bibliografski pregledi, ali mislim da i šira publika može u njoj da pronađe nešto interesantno, poput starih izvođača, starih kafana, naziva starih pesama, kompletne diskografije starogradske muzike“, ističe autorka monografije.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар