Ljubav je samo druga reč za muziku

Artur Ižlen (poznatiji kao Arthur H) uspešan je pijanista, kompozitor, pevač. U muzici je još od najranijih dana, s obzirom na to da je njegov otac, kao i Serž Genzbur, ovekovečio francusku muziku.

Sa Arturom je nastupao i Nikola Repac, francuski muzičar i producent, koji takođe ima nekoliko albuma i filmova. Ima naše korene i prvi put je bio u Beogradu. Bila je to prilika da sa njim i Arturom razgovaram o muzici.

Nakon brojnih samostalnih albuma, odlučili ste da stvarate zajedno. U kom trenutku ste shvatili da bi trebalo krenuti tim putem?

Artur: Želeo sam da malo modernizujem svoju muziku, da unesem novine, nešto interesantno, novo, što do tada nisam radio. Upoznao sam Nikolu i odmah smo se prepoznali – shvatili smo da imamo srodne  duše. Delimo isti senzibilitet i želju da magično izrazimo kroz muziku koju stvaramo. Tako smo počeli i od tada stvaramo zajedno, uspešno. Imali smo mnogo divnih trenutaka.

Nikola: Mi imamo sličan senzibilitet i načinom na koji stvaramo – dopunjujemo jedan drugog. Mislim da bih to kraće rekao – zajedno dobro govorimo i razumemo muziku.

Obojica pevate o ljubavi. Ona je za vas inspiracija. Da li ljubav može biti "Spiritus Movement", ključni pokretač u našim životima?

Artur: Kako da ne. Ljubav je energija koja ljude spaja kao i muzika. Možda je ljubav samo druga reč za muziku.

Nikola: Ljubav i muzika su slične. Obe su nastale iz dubine duše i tišine. Ljubav je energija koja nas spaja sa drugima, sa celim svetom. Ono što je ključno i za ljubav i za muziku – jeste osećaj. Da biste ih pustili u sebe i osetili, morate umeti jednako da ih doživite, ali i da znate da te doživljaje pokažete.

U životu svakog od nas, veliku ulogu u određivanju onoga čime ćemo se baviti imaju porodica i društvo. Kako porodica može da utiče na život i izbor karijere? Arture, Vaš otac je čuveni muzičar Žak Ižlen, ali i Vaša sestra i brat posvećeni su muzici, filmu.

Artur: Kao i Nikola, ja sam rođen sa muzikom. Ona je moj najintimniji jezik. To je jezik duše i njega ne učimo, on je već u nama. Muzika je za mene oduvek bila najbolji način da komuniciram sa ljudima, ali i da izrazim svoja osećanja i intuiciju.

Nikola: Za mene je muzika bila najbolji način da izbegnem, pobegnem od društva i porodice. Da nisam muzičar, ne bih uspeo da osnujem svoju porodicu i da se integrišem u društvu. Kada sam bio dete, uvek sam slušao svoje instinkte, uvek me vode.

Obojica volite da eksperimentišete u muzici i donosite novi zvuk. Da li mislite da muzika može da utiče na pojedinca i društvo, a ne samo da reflektuje ono što se u duši pojedinca ili u društvu događa?

Artur: Dobra muzika uvek ide ispred društva i društvenih događanja. Ona je lakša, nežnija, brža. Društvo je omeđeno brojnim događajima, teško. Muzika može da stvori, zamisli bolji svet koji još uvek ne postoji.

Nikola: Mislim da muzika može da utiče na društvo. To je univerzalni jezik koji utiče na emocije. Jedna pesma može da promeni život. Muzika je za mene zvuk ideologije. Ritam duše. To je filozofija koja vibrira, ima ritam. Ona je to i za onog  koji je izvodi ali i za onog koji sluša i uživa u njoj.

Imali ste koncert u Beogradu. Prvi put ste u Srbiji. Kakvi su utisci i da li ćete doći ponovo?

Artur: Iskreno se nadam da ćemo ponovo doći. Jako mi se dopao koncert u Beogradu. Volim direktan odnos sa publikom – što sam ovde imao. Deluje veoma inspirativno.

Nikola: Moj otac je Srbin. Zato je koncert u Beogradu bio ispunjen dubokim emocijama. Bilo je to kao putovanje kroz vreme, vraćanje korenima, mojim dedovima. Bila je ovo prilika da se ponovo okupi cela porodica. Došao sam u Beograd da otkrijem i skupim sve delove svoje duše. Sada mogu da kažem da sam kompletan čovek. Želim da se vratim.