Od mišjih rupa do Karnegi hola, srpski doktor džeza stiže i na Kolarac

Kako je izgledao njegov put od Beograda, preko studija klavira u Americi, do profesorskog mesta u Nju Orleansu i kako izgleda kada crnce učite džezu – ispričao je u intervjuu za Glas Amerike.

U Nju Orleansu, džez je svuda. Na ulici, u klubovima, u parkovima...

U džez gradu, na univerzitetu „Ksavier“, radi i prvi srpski doktor džez klavira Dimitrije Vasiljević.

„U Nju Orleansu kad kažete da ste džezer, svi kažu: 'Pa dobro, normalna stvar!' Kuriozitet je taj što sam dobio da predajem džez u Nju Orleansu, na crnačkom univerzitetu. Ja belac iz Srbije, a ne Amerikanac“, kaže dr Dimitrije Vasiljević, profesor na univerzitetu „Ksavier“.

Ovaj belac iz Srbije je do mesta profesora džeza na univerzitetu u Nju Orleansu išao 12 godina. Posle FMU u Beogradu, primljen je na muzički koledž „Berkli“ u Bostonu, master završio u Njujorku i doktorirao džez klavir na Univerzitetu u Ilinoisu.

Danas predaje uglavnom Afroamerikancima – koji džez smatraju izvorno svojim. Ali, oni biraju da uče baš od njega.

„Znate, teško je da se skroz uklopite sa jakim akcentom kao što je Dimitrijev. Šalu na stranu, nisam mogao da dobijem boljeg profesora. Njegov muzički stil je nešto što ja želim da postignem. Kada sam čuo kako svira, pomislio sam da je čuveni američki pijanista Tigrin Hamasian došao u školu. Tada sam rešio da moram da idem na časove kod njega“, navodi Ajzek Riči, Dimitrijev student.

„Dimitrije se od početka izdvajao, a kada smo ga čuli kako svira - odlučili smo da ga primimo. Mislim da mnogo doprinosi našem univerzitetu i drago mi je što se razvija i kao profesor i predavač“, ističe Dimitrijev kolega, profesor Mark Balard.

Crnački katolički univerzitet na kojem Dimitrije predaje, osim muzičke, ima i drugu misiju - da Afroamerikancima iz siromašnijih sredina, kakva je i Nju Orleans, pruži šansu za bolji život.

„Moji studenti su stvarno zlatni, zlatna deca, koja pre svega cene što su ovde, što su deo ovog univerziteta i što imaju šansu da se edukuju. Neki od njih, da ne kažem mnogi od njih, dolaze iz veoma teških priča, getoiziranih sredina, iz sredina gde su jedini fakultetski obrazovani“, objašnjava Dimitrije.

Rad na fakultetu samo je deo Dimitrijeve karijere.

Od malih nogu je želeo da bude izvođač - što ga je dovelo i do „Karnegi hola“ u Njujorku, UN i Centra „Kenedi“ u Vašingtonu. Osim u koncertnim dvoranama, svirao je i sa bendovima po američkim klubovima.

Prvi album je snimio 2013, a upravo je završio snimanje četvrtog, autorskog solo albuma koji se zove Us.

„Svaka pesma predstavlja određenu osobu, svojevrsni muzički portret. Znači, svaka osoba koja je ostavila neki neizbrisiv trag u mom životu, dobar ili loš“, navodi Dimitrije.

Svoj moderni džez radije izvodi u klubovima u Njujorku, nego u kolevki džeza Nju Orleansu. Nastupe u čuvenoj Francuskoj četvrti preskače jer je, kaže, scena prevashodno zabavljačka.

„Ovde ljudi džez shvataju kao zabavu, dođu, viču, glasni su, niko ovde ne sedne da sluša muziku, nije taj koncertantni, umetnički tip prezentacije muzičara nego muzičar mora da bude zabavljač koji svira tri, četiri do sedam sati dnevno“, kaže Dimitrije.

Stalan posao na univerzitetu Dimitriju omogućava da ne mora da bude zabavljač, da može da iznajmi stan u Nju Orleansu i živi pristojno – ali nije uvek bilo tako.

Kao i svi koji dođu u Ameriku na studije bez stipendije, i Dimitrije je morao da nađe način da plati školarine od nekoliko desetina hiljada dolara. Kaže da bi o svom životu u Americi mogao da napiše tri toma, ali ukratko – zvuči ovako:

„Život sa cimerima, po raznim mišjim rupama, stanovima s miševima, pacovima, gde duva promaja, spavanje u zimskim jaknama i kapama sa cipelama u krevetu koji se izduvava pa završim na podu svako jutro i, naravno, večito bez para. Onda sam radio razne poslove – bio sam klovn animator u dečjem zabavištu, radio u magacinu, naravno poslove koji nemaju nikakve veze s muzikom“, priseća se Dimitrije.

Ali muzika je ta koja ga je, kako kaže, gurala napred, svaki put kada mu je došlo da odustane i vrati se u Srbiju.

„Uvek sam gledao da svoje američko iskustvo gradim na tome da se nikad ne poamerikanizujem skroz, a da ne ostanem ni ono 'Srbenda u Americi', nego da idem po nekom centru, da budem kosmpolita, neko ko voli i ceni svoj narod i odakle je potekao, ali i neko ko prihvata nešto strano. Dakle, čovek sa dubokim i jakim korenom, ali i neko ko je građanin sveta“, ističe Dimitrije.

Građanin sveta Dimitrije Vasiljević će posle 12 godina i čuvenih američkih koncertnih dvorana, održati i svoj prvi solo koncert u Beogradu – 20. maja na Kolarcu.