Knjiga Jovanke Ađančić "Igra i pesma kao način života", predstavljena u Gračanici

Ovom zapažanju, Vera Obradović Ljubinković, koreografkinja i profesorka na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici dodaje i sledeće: “Ono što je zanimljivo, nema knjiga pesama o igri. Barem ih ja nisam našla, a pogotovo nisam videla da je to neka žena napisala. Znači, sa tog fenomenološkog aspekta, mi ovde možemo da uočimo i rodni aspekt, žena koja piše o igri i koja piše pesme o igri”.

Jovanka Ađančić, dugogodišnja je igračica i solistkinja, a danas asistentkinja i pedagog narodne igre Ansambla „Venac“. Knjigu pesama „Igra i pesma kao način života“, promovisala je u Gračanici, u galeriji Doma kulture.

Profesorka Obradović Ljubinković dodaje da je Le Conseil International de la Danse CID (Međunarodni savet za ples) u Parizu objavio knjigu pesama o igri, ali da sadrži sve strane ali nijednog našeg autora, smatrajući da bi bilo korisno da im se dostavi knjiga Jovanke Ađančić, I ostvarivo da u nekom sledećem izdanju, uvrste makar jednu njenu pesmu.

Zbirka predstavlja svojevrsno svedočanstvo o životnom i umetničkom putu autorke, koja je dugogodišnje iskustvo u svetu folklora pretočila u delo ispunjeno emocijama, sećanjima i stihovima. Jovanka Ađančić je veći deo života posvetila igri, pesmi i očuvanju narodne tradicije.

“Shodno njenoj prirodi, skromno, a opet otmeno i dostojanstveno, potpuno nesvesno ostavila je pečat moderne, a opet one arhaične žene Kosova i Metohije. Njena poezija je više proza složena u kratke stihove. Bez strogo poštovane forme. Nesvesno je postavila standarde jedne kulture, tradicije i običajnih vrednosti koje su osnovni stubovi uspešnog i srećnog društva, postavljeni na temeljima požrtvovanih, bračnih i porodičnih vrednosti”, rekla je na promociji Brankica Kostić, direktorka Narodne biblioteke u Gračanici.

Ističe da sadržaj pesama Jovanke Ađančić predstavlja porodični zavet i njenu ostavštinu za budućnost, kroz pesme: Od ljubavi satkana, Prvi koraci, Tri dukata ljubavi.

“Tu nam pozitivistički ispoveda osećaj pripadnosti porodici, veri, tradiciji, ljubavi, braku, Kosovu i Metohiji, Srbiji. I tako nam stihom govori da bogatstvo tvori rukama, osmehom, korakom i da su bogatstvo baština, ljubav i ta tri cveta ljubavi. Amanet ostavlja i poredi sa Biblijom – da traju, da svedoče, da se ne zaborave”, iznosi Kostićeva o autorki.

Jovanka Ađančić govori o Prištini, Gračanici, Peći, Dečanima, rekama na Kosovu i Metohiji - Sitnici, Belom Drimu, Ibru i Binačkoj Moravi.

“Uvodi u krug nasleđene, negovane i čiste ljubavi Šaru, Prokletije i sve zakopčava zlatnom, filigranskom, tajanstvenom ljubavlju Prizrena i prizrenskom Bistricom. Uspešno je sačuvala i arhaične reči, poput: trvelja, jeleče, čaršija, reske, čakširi i drugih”, podvukla je  Brankica Kostić.

Za Jovanku Ađančić umetnost potiče iz vrednosti nasleđenih iz porodice i kulturnog okruženja u kome je rasla i stasala.

“Za mene, umetnost je kad nas neko stvori, pa nam da život, pa se trudi da budemo što zdraviji, da ne budemo žedni, gladni, da ne budemo goli i bosi, da nas i školuju, pa se trude da budemo dobri ljudi, a još lepše ako uspemo I postignemo nešto u životu”, ispovedila se kratko Jovanka Ađančić publici u Gračanici.