Miroslavljevo jevanđelje izloženo u Narodnom muzeju povodom jubileja upisa na Uneskovu listu

Nastalo osamdesetih godina 12. veka, Miroslavljevo jevanđelje je pisano na pergamentu, sadrži 181 list i 296 minijatura crtanih perom, zatim bojenih četkicom i ukrašenih zlatom. Zapis na poslednjem listu jevanđelja svedoči da ga je poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje. Smatra se da je dijak Gligorije, čiji se potpis nalazi na poslednjem ispisanom listu, pisar ili minijaturista jevanđelja.

Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja. Zbog izuzetnog značaja i vrednosti, Miroslavljevo jevanđelje je proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1979. godine, a od juna 2005. godine nalazi se na listi Uneska, „Pamćenje sveta“ (Memory of the World), o čemu je Narodni muzej u Beogradu dobio je sertifikat.

Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim jevanđeoskog teksta, ispred svakog čitanja ima ispisane alilujare. Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već je verovatno iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.

Narodna biblioteka Srbije koja je matična ustanova za zaštitu stare i retke knjige, propisala je poseban režim po kojem Miroslavljevo jevanđelje, uz odobrenje Ministarstva kulture i informisanja i saglasnost Narodne biblioteke, može biti izlagano samo deset dana tokom jedne godine.