„Nepoznati poznati“ – savremena srpska umetnost u Leopoldovom muzeju u Beču

Nove umetnosti danas su važna poluga svake internacionalne promocije. Hoće li jednom ovde stajati plakat: „Hvala savremenoj umetnosti, zahvalna Srbija”?

„Ja se iskreno nadam da će sledeći rad biti upravo to. Odnosno da će se Srbija zahvaliti savremenoj umetnosti koja je na ovaj način predstavlja u svetu i ne samo da promoviše domaće umetnike nego doprinosi boljem shvatanju i naše umetnosti i društva“, kaže kustos srpske zbirke, Saša Janjić.

Dvesta godina stara "Vienna Insurance Group" danas ima ekspoziture u trideset evropskih država. Firma je veliki kolekcionar. Ovde je odabir iz četiri zbirke – srpske, češke, letonske i austrijske.

Prag i Beč su u klasičnoj moderni, Riga je savremena, a Beograd beskompromisno konceptualan. Odatle su stigla dela 14 umetnika, od toga devet živih.

Tu su Čubrakovićka i Brtka iz kruga italijanskih „spacijalista”, fina ironija Damnjana, Paripovića, Popovića i Todosijevića, postmodernista Dimitrijević i minimalista Vujačić.

„Konceptualna umetnost i sve ono što se dešavalo na beogradskoj i srpskoj umetničkoj sceni sedamdesetih godina je nešto što je prepoznato u svetu i nalazi se u svim pregledima savremene umetnosti. I upravo taj segment kolekcije se ovde predstavlja. U stvari na najbolji moguči način može da predstavi onaj trenutak kada je domaća scena išla paralelno sa svetskim tokovima“, ističe Janjić.

Šta spaja ove četiri kolekcije nacionalnih umetnosti – osim imena "Vienna Insurance", velikog kupca umetnosti, koji svesno podržava kulturu sećanja gde god je poslovno prisutan?

„Pregledali smo čitavu srpsku kolekciju, i primetili da su najuverljiviji, istovremeno i umetnički najradikalniji radovi nastali u pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama. Tad su zbirke svesno stvarane, biralo se iz bogate konceptualne avangarde. Deo pokazanih autora dolazi iz kruga Studentskog kulturnog centra, deo stoji u suprotnosti s njima, kao Ana Bešlić“, navodi kustos izložbe, Filip Batka.

Druga avangarda od 60-ih godina – koncept, instalacija, performans, video i fotografija – bila je prostor društvene kritike. U spoljnom izrazu minimalna, unutra politički probuđena, nekad vidovita.

„Neke od tadašnjih tema su tek sad aktuelne, kao dva Damnjanova ulja na platnu iz ciklusa Dezinformacije. Beli kvadrat se zove Zeleno, zeleni je naslovljen Crveno. Zaključak da je globalni koncept lažnih vestiprvi put opisan u konceptualnoj umetnosti pre više od pedeset godina sam se nameće.