Markesov omaž majci „Vidimo se u avgustu“ istovremeno predstavljen širom planete

Zahvaljujući izdaji sinova, da ipak objave očev poslednji roman, uprkos njegovoj želji da se rukopis uništi, deset godina posle smrti, knjiga Vidimo se u avgustu, nobelovca Gabrijela Garsije Markesa planetarni je događaj. 

Vidimo se u avgustu (Until August) plod je poslednjeg stremljenja velikog pisca da, uprkos teškoj bolesti, nastavi da radi.

„Na osnovu svega što sam pročitala o ovoj knjizi i u prethodnim knjigama Gabrijela Garsije Markesa, smatram da je ovo omaž njegovoj majci zato što su mnoga ranija dela bila omaži drugim članovima porodice. Pukovniku nema ko da piše je priča o njegovom dedi, Ljubav u doba kolere je priča o njegovim roditeljima, a majka je bila njegov veliki oslonac i na posletku majka je bila njegov najbolji čitalac baš kao i junakinja Ana Magdalena Bah ove božanstvene priče“, objašnjava prof. dr Bojana Kovačević Petrović.

O čemu piše Markes tokom trke između umetničkog perfekcionizma i njegovih mentalnih sposobnosti koje su polako čilile? O usamljeničkom ritualu Ane Magdalene, putovanju na majčin grob i noćima slobodne ljubavi svake godine isključivo tog dana, 16. avgusta, kada posećuje majčino večno mesto. 

„Megdalena je jaka žena, ispunjena i žena koja živi život koji je upao u kolotečinu. U nekom trenutku ona traži nešto novo u svom životu, traži nešto što nije dosadašnji njen život i odlučuje se da na jedan dan u godini postane neko drugi“, istakla je Vesna Stamenković, prevodilac knjige. 

Pet zasebnih priča, pet putovanja Ane Magdalene ne treba posmatrati sa magične tačke gledišta.

„Ovo nije magijski realizam, ovo je jedno zrelo štivo Gabrijela Garsije Markesa koji se odvojio od sopstvenih knjiga iz mlađih dana i knjiga u kojoj se on zapravo miri sa smrću“, navodi prof. Kovačević Petrović.

Nema sumnje da je ovom knjigom ispisano poslednje poglavlje velikog pisca i to na najbolji mogući način.