Preminuo pisac i akademik Goran Petrović

Goran Petrović je rođen u Kraljevu 1. jula 1961. godine. Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u više od 130 izdanja, od čega je 60 izdanja u prevodima na 15 jezika.

„Vest da je preminuo Goran Petrović primio sam kao da je umro neko od moje najuže familije. Jednostavno ne mogu da verujem da ga više neću videti. Bio je veliki pisac i moj drag prijatelj. Srpska i svetska književnost ostale su bez dragocenog pera koje je ispisalo sjajne knjige. Sve što pričam, pričam u neverici kao da nije tragična istina“, kaže reditelj Dušan Kovačević.

Kritika ga je obasipala priznanjima, a publika čitanjem. Jednako su ga voleli. I dok se svaki njegov roman čekao s nestrpljenjem, svojim delima ispisao je istoriju naše književnosti. Pisao je jednako dobro priče i romane. Umeo je da piše o velikim temama i malim stvarima grada koji je osvojio.

„Goran Petrović je bio veoma retka pojava u našoj kulturi. Krajnje odgovoran, pedantan i posvećen svom poslu. Sjajan pisac, veliki poznavalac jezika, dobar čovek i prijatelj“, istakao je njegov kolega Svetislav Basara.

„On je jedan od ljudi koji su menjali srpsku književnost. Taj prostor neograničene mašte učinio je legitimnim pomoću takozvanih realnih događaja i realizmom. Bio je to spor proces, ali on je jedan od ljudi koji su tome najviše doprineli. Imao je zavodljiv jezik, taj stil koji su mnogi voleli koji je imao sopstveni ritam i koji je uvlačio čitaoca u tu priču. Nemojte zaboraviti da je jedan od naših najprevođenijih pisaca“, naveo je pisac Vladimir Pištalo.

Romani, kratka proza, scenariji za pozorište, radio i TV

Na književnu scenu stupio je knjigom kratke proze Saveti za lakši život 1989. godine. Od tada je objavio romane Atlas opisan nebom, Opsada crkve Svetog Spasa, Sitničarnica „Kod srećne ruke“, Papir i Ikonostas.

Autor je pripovedačkih knjiga Ostrvo i okolne priče, Bližnji i Razlike. Petrović je objavio i knjigu kratke proze Sve što znam o vremenu, knjigu zapisa Pretraživač, novelu Ispod tavanice koja se ljuspa i dramu Matica koja je izvedena u Ateljeu 212.

Neka od Petrovićevih proznih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: Opsada crkve Svetog Spasa (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu), produkcija Narodno pozorište u Beogradu (režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga viđenja (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film Bližnji (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.

Goran Petrović je dobitnik više književnih priznanja. Pored književne stipendije Fonda Borislava Pekića, važnije nagrade su: „Prosvetina“, „Meša Selimović“, Ninova nagrada za roman godine, „Vitalova“, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, nagrada „Ivo Andrić“ za pripovetku, „Laza Kostić“, nagrada za dramski tekst „Kočićeva knjiga“, „Zlatni krst Kneza Lazara“, „Veljkova golubica“ za celokupno pripovedačko delo, Velika nagrada „Ivo Andrić“ za celokupno književno stvaralaštvo, „Stanislav Lem“, „Grigorije Božović“, „Zlatna knjiga Matice srpske“, nagrada Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“, „Beogradski pobednik“...

Bio je član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 8. novembra 2018. godine.