Izložba „Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)“ u Narodnom muzeju Srbije

Na današnji dan, pre 81 godinu, počelo je interniranje u Jevrejski logor Zemun 1941. godine, gde je do proleća naredne godine stradao i najveći deo jevrejske populacije u Beogradu. Taj logor tema je i izložbe koja će do 15. januara biti pred posetiocima Narodnog muzeja Srbije, a koju je organizovao Memorijalni centar „Staro sajmište“.

Od simbola privrednog napretka i savremene arhitekture do mesta masovnog zatočenja i smrti za, kako se procenjuje, više od 17.000 Jevreja, Srba i Roma. Tačan broj teško je utvrditi jer su od novembra 1943. do aprila 1944. uništavana tela žrtava, odnosno tragovi zločina u prvoj fazi logora.

„Treba imati u vidu da je ovde dva logora, jevrejski koji je bio logor smrti kada su svi Jevreji tu ubijeni, potom postaje privatni, ali je trećina onih koji su dovedeni da budu upućeni u druge logore izgubili život od bolesti, gladi, torture, ili su odvedeni i vešani uz prugu u Sremu, ubijeni u Jajincima“, rekao je istoričar i jedan od autora izložbe Milan Koljanin.

Nakon ove izložbe Memorijalni centar planira i nove a kada bude završena rekonstrukcija centralne kule logora, koja je počela u julu, i stalnu postavku.

„Taj posao traje, ne može se ubrzati, nastavićemo rekonstrukciju i ako sve ide po planu biće gotovo do kraja sledeće godine i 2024. radićemo na enterijeru i cela ta kula će biti izložbeni prostor, da obuhvatimo sve aspekte najvećeg logora na teritoriji Srbije iz vremena Drugog svetskog rata“, navodi Krinka Vidaković Petrov, direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište“.

Barake ovog kompleksa, posle rata postaju stambeni objekti i ateljei, nešto kasnije tu se otvaraju i teretane, restoran i sportska dvorana.

Kako bi se ta slika promenila, pre dve godine, usvojen je Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ i osnovan Memorijalni centar sa zadatkom da neguje kulturu sećanja.