„Neko mora da brine“ – deca iz Gračanice i okoline u borbi za zaštitu prirode

Pozorišna predstava je pripremljena povodom Svetskog dana nauke mira i razvoja, koji se obeležava se 10. Novembra.

„Imamo pravo da živimo zdravo!“, „Nek se čuje ko nas truje!“, bili su performansi  gimnazijalaca organizovanih tokom prethodnih godina, a sada su se hrabro upustili u zahtevniji projekt. Napravili su predstavu Neko mora da brine, za koju se u tražilo mesto više, ne samo u publici već i za učešće u ovoj nesvakidašnjoj izvedbi u stihu.

Scenarista je i ovoga puta bila profesorka Ana Kostić koja je, priznaje, tokom priprema morala da dopisuje uloge.

„Predstava je napisana u stihu jer je to najlakši način da deca nauče tekst, mnogo se učenika javljalo sa željom da učestvuje u predstavi, a ja nisam nikoga mogla da vratim. Ovo što smo sada uradili na globalnom planu su možda mali koraci ali jesu veliki za našu malu sredinu i zajednicu“, rekla je profesorka Kostić.

Učenica trećeg razreda društveno-jezičkog smera Mila Mihajlović, već je objavila svoju knjigu poezije, druga je u pripremi, a na sceni je pokazala i da joj gluma nije strana.

„Truditi se da pronađete korelaciju između različitih branši umetnosti je sasvim lako i jednostavno sve što vam je potrebno i što se može tumačiti kao tajna uspeha jeste ljubav i neizmerna volja“, rekla je Mihajlovićeva vidno uzbuđena i srećna zbog veoma uspešne premijere.

„Predstava prikazuje odnos dece digitalnog doba prema prirodnom okruženju. Smeće na ulici i u reci, prilika je da se uslika telefonom, ne i ukloni. Majka planeta u pomoć zove prabaku šume Prašumu, Vulkansku planinu, Dinosaurusa i Ledeno doba da malo prevaspitaju ljude. Poruka je jasna“, kaže profesokra srpskog jezika i književnosti Ana Kostić, dodajući da ljubav prema jeziku i rodu znači i ljubav prema okruženju i planeti.

„Književnost je takav jezik koji može da obuhvati apsolutno sve događaje koje su u vezi sa naukom, umetnošću, društvom, tako da mi imamo zaista raširene ruke u tom smislu. Ja sam u ovome prepoznala jednu dobru ideju da se nešto učini. Sa decom možete mnogo šta da uradite ako u njih usadite određeni vid brige i savesti o očuvanju prirode o okružnjeu i naučite ih da se bore za životnu sredinu, njihovo parče neba, šumarak i livadicu“, nastavlja profesorka Kostić.

Na učenike gimnazije koja je ove godine obeležila 109. rođendan, ali je posle ratnih sukoba zbog bezbednosti morala da bude izmeštena iz Prištine u Laplje Selo, ponosan je i direktor  Dejan Denić.

„Poslali su lepu i značajnu poruku da se svi zapitamo šta ostavaljamo iza nas. Iako mladi po godinama, oni su trezveno i ispravno razmišljaju o budućnosti“, kaže direktor Denić.

Režiju predstave potpisuje mladi glumac , član Amaterskog pozorišta „Janićije Popović“ iz Gračanice Miloš Đekić, za scenografiju su bile zadužene učenice Anastasija Aksić i Anđela Đekić, kostime su pripremili Mateja Kostić i Aleksandra Ničić. Igra 30 učenika prištinske Gimnazije koji su obećali da će se svojski truditi da pradstava još dugo živi.

Za sada je izvesno da im predstoje gostovanja u Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, a prijaviće se kažu i za učešće na republičkom takmičenju pozorišta gimnazija u Kragujevcu.