Novi talas na fotografijama Brajana Rašića 40 godina kasnije

Novi talas, muzika beogradskog andergraunda, 1981. godine rađa se, probija i pakuje na jednu ploču – legendarni Paket aranžman. Ploču je izdao „Jugoton“, a Branislav Brajan Rašić zabeležio je neke od nezaboravnih momenata.

„Da budem iskren, neke fotografije sam i ja posle mnogo, mnogo godina video ponovo. Četrdeset godina prođe za čas. Mi sad pričamo o beogradskim bendovima, a ja sam ipak čovek koji živi napolju i poznatiji sam po radu sa inostranim grupama“, kaže proslavljeni fotograf, gostujući u Beogradsnjkoj hronici.

Na otvaranju izložbe, kako kaže bio je izuzetno lepo: „Kalemegdan, skupila se dobra ekipa, uspomene, lepo vreme. Nije bilo mnogo ljudi, nažalost, i moram da kažem Milana (Mladenovića) nema, nema Vlade (Divljana), Koja nije najbolje, u bolnici je“.

Od muzičara iz cele generacije Novog talasa jedino je došao Srđan Gojković Gile, frontmen „Električnog orgazma“.

Govoreći o nastanku nekih fotografija iz tog vremena, Rašić ističe da je beogradske grupe želeo da slika na njihovom terenu – u Beogradu.

„Sad kad gledam (na fotografijama), Terazijski tunel prazan, dragstor, firme, restorane kojih više nema, sve je dugačije“, priča sa setom gost Beogradske hronike.

Neke legendarne fotografije nastale su slučajno 

Antologijska fotografija na kojoj je Vlada Divljan sa podignutim rukama na Trgu Marksa i Engelsa nastala je slučajno.

„Vrlo spontano se desilo. Fotografija je postala ikona, ali nismo planirali da bude kao Steva Filipović“, objašnjava Rašić.

Prema njegovim rečima, sve fotografije su na tri filma od po 46 slika od kojih jedan čak nije bio ni završen.

„Svi mi radimo kako vidimo i osetimo. Onda prođu neke godine, ljudi analiziraju, gledaju. Pisac obično kaže: 'Ako ste doživeli moj roman ovako svaka čast.' Treba ćutati. Vidim svoje fotografije na način kako sam ih ja doživeo“, naglasio je Rašić navodeći da se davne 1981. godine FEST našao na njegovim fotografijama kao da je znao da će za četiri decenije taj broj nešto značiti.

Fotografi zamisle i vide svoja dela na svoj način, a neko drugi interpretira ih na drugi način. Tako je, podseća Rašić, i sa muzikom.