Vek austrijskog ustava i izložba o njegovom arhitekti koji je umro - u izgnanstvu

U pravnoj nauci je Kelzen ostao upamćen kao autor „čiste teorije prava", i danas globalno preovlađujućeg koncepta pravnog pozitivizma. 

Kelzen je rođen u Pragu, tada u sklopu Habzburške monarhije, a umro u američkom izgnanstvu 1973. godine.

Bio je Jevrejin, za njega potpuno nebitna činjenica. Da sebi olakša karijeru u Beču, i Kelzen i njegova supruga su prešli u hrišćanstvo i postali protestanti.

Monarhija se raspala u Velikom ratu, a ostatak teritorija je bio u potrazi za pravnom konstrukcijom koja će ga prevesti u sigurne republičke vode i garantovati manjinski ključ.

Hans Kelzen je postao arhitekta nacionalnog ustava koji u svojoj suštini važi i danas.

„Namera nam je bila da jednu apstraktnu i kompleksnu temu pojednostavimo i insceniramo kao grafičku novelu. Postavka je izgrađena hronološki - porodica, studije, ratovi, proterivanje. Ali moguće je i suprotno, da se krene od kraja. Tek tada se zaista shvata internacionalna veličina Hansa Kelzena - na ovoj velikoj karti su označene zemlje koje su ili prevodile njegova dela, ili preuzimale ustavni sistem koji je on postavio", rekla je Hana Landsman iz Jevrejskog muzeja.

U vreme afere „Ibica" u maju pre dve godine, kada je austrijska vlada pala preko noći zbog optužbi za korupciju manjeg koalicionog partnera, javnost je bila u šoku.

Prvu utehu je pružio državni predsednik Van der Belen izjavom „sve će biti u redu, nas štiti naš elegantni ustav".

Kovanice o „lepoti Ustava" su postale deo popularne kulture. Sam autor elegantnog ustava Hans Kelzen se nikad nije vratio u Austriju.

„Nemam pogled u njegovu dušu, ali nije teško shvatiti zašto se nije vratio. Nove vlasti ga 1945. nisu pozvale da se vrati, to ga je sigurno grizlo. A onda je rekao, mogu ja i bez vas, pa je sebi u Americi stvorio novu domovinu. Iza sebe je ostavio pisanu želju da se njegov pepeo raspe u Pacifik. Kao da je vrlo pazio da ga posthumno ne prenesu u Austriju i stave u neki počasni grob. Naprosto je vodio računa da više nigde ne pripada", ispričala je Hana Landsman.

Najjače simbole kolektivnog identiteta jedne nacije ne stvaraju uvek njeni etnički pripadnici.

Austrijski ustav je pisao Jevrejin iz Češke Hans Kelzen; tekst za austrijsku himnu je pisala Paula Preradović, poreklom Srpkinja, unuka Petra Preradovića.

Praksa često ostavlja ironične fusnote ispod ideologija krvi i tla.