Sedmi „Šekspir fest“ će nam vratiti osmeh na lice

Uprkos novonastalim okolnostima. „Šekspir fest“ će i ove godine biti održan u Čortanovcima u Vili Stanković. Gostujući u Jutarnjem programu, reditelj i osnivač festivala, Nikita Milivojević, veruje da bi Šekspir sigurno našao način da tumači ovo vreme, jer ono što je pisao je na neki način bilo tumačenje svoga vremena, kao što je i njegovo pozorište proizašlo iz onoga što su ljudi želeli da gledaju, da slušaju i nekakve tadašnje mode.

„Mi se danas čudimo zašto je on tako zaigran rečima, zašto su pojedini postupci možda nemotivisani. Tolstoj nije voleo Šekspira pa mu je to često prigovarao. Ali to je bilo takvo vreme i pozorište koje se prosto uspostavilo na jedan specifičan način, gotovo jedinstven u istoriji“, naglašava Milivojević.

Ove godine „Šekspir fest“ će biti  drugačiji u odnosu na sve prethodne. Pošto zbog trenutne situacije nije bilo moguće pozvati goste iz inostranstva Festival se opredelio za domaće predstave. Srećom, na repertoaru naših pozorišta ima dosta Šekspirovih predstava, mada ih je nekada bilo više, ali je i sada bilo moguće napraviti selekciju, te su se organizatori opredelili da ove godine na programu budu komedije, napominje gost Jutarnjeg programa.

„Gledajući ove maske koje stalno nosimo, stalno me asociraju na nešto zlo i nešto loše. Insistirao sam da na plakatu slučajno ne bude maska i da stavimo neki osmeh. Nešto što će drugačiju poruku da pošalje, pre svega zato što mislim da je ono što je najlepše na ljudskom licu, jeste osmeh. I taj osmeh je prepoznatljivi znak ovog Festivala“, dodaje reditelj.

Na festivalu će biti prikazane tri komedije, a poseban identitet će dati neobičan program u kome su objedinjena dva genija – Šekspir i Betoven. S obzirom na to da se obeležava 250 godina od rođenja Betovena, ceo svet se pripremao da to proslavi, ali je gotovo sve otkazano, tako da će Šekspir festival ipak to obeležiti na svoj način.

„Gudački kvartet Beogradske filharmonije ima jedan zanimljiv program u kome sviraju ono što je Betovenu bila inspiracija u Šekspiru. To je malo poznato. Mi znamo da na velikim operskim scenama možete svake sezone naći Verdija – Magbeta, Otela ili Prokofijeva, balet Romeo i Julija, ali vrlo malo Betovena, a u njegovim beleškama postoji da se na neki način divo Šekspiru. Postoji klavirska sonata inspirisana Burom, napisao je uvertiru za Koriolana, ali je bio inspirisan i Hamletom. A poslednji Betovenov gudački kvartet nosi naziv Zar tako mora biti, tako mora biti, što je nekako referenca na 'biti ili ne biti'“, objašnjava reditelj.

U skladu sa propisanim merama, gledalište će biti podeljeno na tri segmenta. Predstavama će moći da prisustvuje 120 gledalaca na propisanom rastojanju, mada se predstave izvode na otvorenom. Neće biti ni pratećih programa. Sve što je planirano, biće preneto na sledeću godinu. Ovo je ujedno i prilika da pozorišta iz unutrašnjosti gostuju na festivalu, jer nemaju često priliku za to.

Takođe, i ove godine će se nastaviti sa projektom „Moj Šekspir“ koji je uspostavljen prošle godine, a u kome glumci koji su tokom svoje karijere odigrali više uloga iz Šekspirovih komada, bili su gosti festivala i pričali o svom iskustvu igranja Šekspira.

„Zašto se smatra se da je Šekspir najteži glumački zadatak? Zašto po njima i šta je to najteže njima bilo igrajući sve te uloge. Svako je govorio poneki monolog, stih, neku scenu i sada ćemo uz ove koji su bili prošle godine imati još neke goste koji su igrali Šekspira i to će biti kao neki tok-šou koji je bio vrlo neposredan i simpatičan ljudima, jer su mogli da čuju čak i neke anegdote sa proba, nešto iz prve ruke i živo iskustvo“, naglašava Nikita Milivojević.

U pismu koje je Piter Bruk uputio kao podršku pre nekoliko godina ovom festivalu stoji – „Šekspir je fenomen, kao Sunce ili Mesec, i on se ne može objasniti rečima“. Nikita Milivojević dodaje da se Šekspir do danas igra iz istog razloga zbog koga se igraju i antičke tragedije ili komedije, Molijer, Čehov...Postoji nešto što funkcioniše na isti način kroz vreme, putjemo kroz vreme sa istim porukama. Možda se stvari spolja menjaju, ali unutar čoveka, mehanizmi su uvek isti, a te mehanizme su otključali veliki klasici i mi to prepoznajemo, svako u svom vremenu i svako na svoj način.

„Neće me čuditi ako uskoro u nekim klasičnim komadima pronađemo virus i počnemo to da igramo. Ima jedan tekst Ežena Joneska koji kao da je potpuno inspirisan ovom situacijom i današnjim vremenom i kad ga čitate, zapanjeni ste, a deluje gotovo nadrealno. Pitanje je vremena kada će ga neko uzeti da radi“, zaključuje gost Jutarnjeg programa, reditelj Nikita Milivojević.