„Oda radosti ili Dobročinitelj” – premijera 31. januara u Ateljeu 212
Kada ste poslednji put izašli iz pozorišne sale s upalom stomačnih mišića stradalih od zdravog, nezlobivog, jednostavnog smeha, lekovitog isto koliko i retkog. Takav smeh učinio je kultnim predstave kao što su „Radovan Treći", „Balkanski špijun", „Maratonci", „Buba u uhu", „Ljubavno pismo"…
„Ода радости или Доброчинитељ” – премијера 31. јануара у Атељеу 212
Sve je manje takvih predstava, uprkos neiscrpnoj inspiraciji koju nam nudi stvarnost i uprkos publici željnoj da se od srca zasmeje i taj smeh bar još neki dan nosi sa sobom.
Upravo je takva predstava Noćna straža Ateljea 212, godinama na kartu više. Oni koji su se počastili tom maestralnom zabavom, sada s nestrpljenjem očekuju nastavak: Oda radosti ili Dobročinitelj, pretpremijeru imaće u petak, 30. januara a premijeru sutradan 31. januara na sceni „Mira Trailović“ u Ateljeu 212.
Komedija po tekstu Fedora Šilija i u režiji Gordana Kičića, nastavlja priču započetu u Noćnoj Straži, večnu temu ličnog uzdizanja i propasti, materijalne i duhovne, put od dna do vrha i nazad, začinjen kao uvek što biva, i podvalama, i izdajama, i gubitkom morala, dostojanstva, prijatelja i porodice.
Jer :„Svaka je vrlina bez mrlje – sve dok se ne stavi na probu", napisao je Šili. To obično biva predložak za tragediju, ali Šili se odlučio za teži put i odabrao komediju da nas smehom dovede do katarze.
Takav galimatijas savršeno je „legao" i rediteljskom i glumačkom umeću Gordana Kičića. Okupio je u Noćnoj Straži glumačku postavu koja je garantovala „dobar provod", pa je odluka da usledi nastavak, bez sumnje dobar repertoarski potez uprave Ateljea 212.
Uz Kičića na sceni će biti Milica Mihajlović, Đuro Brstina, Marija Liješević, Ivan Mihailović, Tamara Dragičević, Milica Trifunović, Stefan Bundalo…
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Snežana Veljković, kompozitor Ivan Brkljačić, a organizator Boško Radonjić. Fridrih Šiler bio je nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar.
Njegova dela i pozorišni komadi, doprineli su razvoju romantizma a kao što s pravom umetnosti biva, vreme joj ne može ništa, pa se dve stotine godina stare teme lako smeste u tekuću svakodnevnicu. Jer:„Svet je tesan, a um prostran. Misli žive lako jedna pored druge, ali se stvari u prostoru bolno sudaraju."
Коментари