Objavljena monografija o prvih 100 godina čuvenog pozorišta Krsmanac

Povodom 100 godina Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“ objavljena je monografija „Naš zlatni trag“. U knjizi su biografije glumaca, reditelja, dramskih pisaca, umetnika koji su posle Akademskog pozorišta postali profesionalci. Među njima su Rade i Olivera Marković, Bata Stojković, Ružica Sokić, Dragan Nikolić i drugi. Knjiga je predstavljena u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.

U bašti hotela „Moskva“, Akademsko pozorište osnovala je grupa studenata Beogradskog univerziteta na čelu sa Matom Miloševićem. Od samih početaka, bilo je avangardno, okrenuto novim piscima i modernom teatarskom izrazu. Nakon Drugog svetskog rata, nastavlja da deluje u okviru Akademskog kulturno-umetničkog društva „Branko Krsmanović“ i postaje rasadnik talenata u svim oblastima scenske umetnosti.

„Ne znam za neke druge sem talentovane u tom Krsmancu. Prvo što su ljudi koji su planirali da idu na Akademiju dolazili u Krsmanac i obučavali se, skidali tremu, nabijali nešto što su imali u sebi a nisu smeli da ispolje ili nisu znali da ispolje“, priča glumac Ivica Klemenc.

„Bili smo njegovi članovi dok smo još bili studenti. Za Akademsko pozorište vezuju nas počeci, neki prvi susret sa scenom, sa publikom, što je jako važno kad se počinje. Tu je za mnoge od nas Akademsko pozorište bilo vrlo značajno, a pogotovo za moju generaciju. Mi smo prvi put, u ono vreme, to je 1958. godina, izašli u inostranstvo“, istakla je glumica Branka Petrić.

London, Krakov, Venecija, Minsk samo su neki od mnogobrojnih pečata u zajedničkom pasošu „akademičara“ kako su sebe nazvivali. Stasavali su u Krsmancu, a iz njega izlazili u svet krupnog kadra i ispred kulisa najznačajnijih domaćih pozorišnih scena.

„Iz one kuće, gde i dan-danas postoji Akademsko i tamo i dalje rade deca, a iz tog Akademskog pozorišta otišli su u Atelje 33 glumca – Ružica, Bata Stojković i tako dalje“, objašnjava urednik knjige Mirko Todorović.

Iz Akademskog pozorišta poteklo je devet dobitnika Dobričinog prstena, među kojima su Olivera i Rade Marković, Stevo Žigon, Đuza Stojiljković. U predstavljenoj monografiji Naš zlatni trag izdvojeno je 100 najznačajnijih članova najstarijeg studentskog pozorišta u Evropi.