Ona se zove Lidija Deduš i kao mala je bila zaljubljena u mađioničara

Da, svi smo ponekad srećni i ponekad tužni, neko je usamljen, kao što je ona u nekim trenucima.

I sebi je lepa kada se pogleda u ogledalo, a onda ružna i goji se i skida kilograme, jede moderne niskokalorične obroke pa navali na majoneze i brzu hranu. Otkrila je i novu reč koja opisuje još jednu njenu osobinu "prokrastinacija".

Zvuči baš naučno a znači, objašnjava nam "operem pola suđa, drugu polovicu ostavim za sutra, onda me opet čeka polovica za sutra. Pranje suđa u mojoj kući je mise en abyme..."

Prošla je i rezanje desni, neveru muškarca, ravnanje kičme, školu za izviđače... Jasno vam je već, nasmejaće vas Lidija i gorko i slatko i biće vam dobro zbog toga. I sve to staje u stihove koji odražavaju sliku savremene poezije.

Jedna od bitnih odlika je baš to, introspektivna tematika, lična osećanja, unutrašnje borbe i identitetska pitanja.

Ona se oblači u crno pa neki misle da je darkerka, neki je pitaju da li žali za nekim, a ona ne žali za ljudima već za belim medvedima, što televizija prikazuje musavu i gladnu decu, što u australijskim požarima stradaju koale, što neka deca nemaju roditelje, što postoje ljudi koji ne čitaju...

Shizofrenija squash-loptice na putanji od reketa do zida

Društvena angažovanost se podrazumeva u poetskom stvaralaštvu našeg vremena, a Lidijin način je sasvim poseban.
Užasava se onih koji joj savetuju da koristi metafore, nije je briga (mada ona to grublje kaže jer joj psovke nisu strane) za alegorije, sinegdohe i ne beži od opštih mesta.

Dakle, sama definiše svoje stvaralaštvo. Jednostavno. "...svoj bih tekst stilski odredila kao tijelo u stalnom kretanju između klasičnog i suvremenog narativa. nešto kao shizofrenija squash-loptice na putanji od reketa do zida."

Često sam profesionalno u anketama ili privatno pitala ljude kada su poslednji put kazivali stihove i uglavnom je odgovor isti, da ne pamte a takođe i razlog "zato što i nema stihova koje mogu da citiraju i nema rime."

Da, današnja poezija je slobodna u izrazu i u formi. Retko ćete pronaći tradicionalnu rimu i stroga metrička pravila. Slobodan stih vlada.

Finim sarkazmom podseća autorka na društvene fenomene i masovne pojave svakodnevice u kojima prednjače dubokoumni saveti za popravljanje svih životnih kvarova. "u časopisu za žene pisalo je: morate voljeti sebe. stala sam pred ogledalo i govorila si: lidija deduš moraš voljeti sebe, voli se, voli se, voli se. ponovila sam to još tri puta, pa još pet puta. najviše puta sam ponovila nakon butelje bijelog vina. nakon toga sam plačući zaspala." 

Mala slova

Samo da znate, mala slova na mestima gde treba da budu velika deo su njenog eksperimentisanja jezikom, što je još jedna odlika poezije danas.

Ima tu i malo istorije na njen način. "igram neku igru s kockicama, sve više vremena provodim u kući, nije mi ovako bilo od kad sam dvanaest sati dnevno igrala tetris, poslije tetrisa bio je tarzan, pa inspektor bogey, pa soliter, pa fliper. sad uključim kockice i mozak počne da luta."

Ona jedina u čekaonici kod zubara čita poeziju. A vi, šta čitate?

Počinje mesec u kojem obeležavamo Svetski dan poezije koji se zahvaljujući pesničkom zalaganju produžava na dane u slavu stiha. Dovoljan razlog da pročitate dobru knjigu poezije. Ime joj je isto kao i autorkino. Lako za pamćenje, lepo za čitalačko uživanje.