Primerak Sretenjskog ustava, prepis Dušanovog zakonika... Koja blaga krije riznica Biblioteke Matice srpske

Bilo je potrebno gotovo dva veka, koliko i postoji Biblioteka Matice srpske kako bi se prikupio fond sa više od četiri miliona publikacija na srpskom, i više od 100 stranih jezika. Na odeljenju „Stare i retke knjige“ nalaze se brojni vredni naslovi.

„Postavlja se pitanje koje su najvrednije i najvažnije knjige. Sve su, naravno, knjige važne i vredne. Ali ovde ako kažemo da je u našem fondu se nalazi Matični Apostol iz 13. veka pisan na pergamentu, onda je jasno da je to najvrednije. Najvažnija knjiga koja se nalazi u našem fondu pored Matičnog Apostola, tu je Bečkerečki tipik iz 14. veka, a onda Psaltir s posledovanjem Gavrila Trojičanina iz 1643, prepisi Dušanovog zakonika, rukopisne knjige, ćiriličke knjige”, izjavio je Nenad Stanojević ispred Matice Srpske.

Fond broji više od 4.000.000 publikacija. Nastajao je tokom prethodnih 200 godina.

„Budući da je Biblioteka Matice srpske nastala u okrilju Književnog društva Matice srpske, osnovanog da podrži izlaženja časopisa Letopis Matice srpske pokrenutog 1824. godine, a početni fond činile su upravo izdanje Letopisa Matice srpske. Onda knjige koje su došle a poklonom i razmenom sa drugim institucijama kasnije tokom razvoja biblioteke, obaveznim primerkom omogućen je redovan dotok knjižne građe i publikacija u Biblioteku Matice srpske, i tako se razvijala. Tako se razvile naši fondovi”, dodao je Stanojević.

Kako je u Maticu stigao Sretenjski ustav

Biblioteka Matice srpske jedna je od retkih ustanova koja čuva i prvi primerak Sretenjskog ustava.

„U našem fondu Stare i retke knjige legata čuvamo jedno od retkih štampanih izdanja Sretenjskog ustava, pod signaturom R 19, SR broj 42 nalazi, u kojem je Ustav Knjažestva Serbie, kako kaže, – izdan i zakletvom potvrđen Sretenjskoj skupštini 1835. godine u Kragujevcu u Knjaževsko srbskoj tipografiji. Ovaj primerak štampanog Sretenjskog ustava došao je kupovinom od doktora Georgija Mihajlovića iz Inđije.

Doktor Georgije Mihajlović je lekar bio po profesiji, ali prevashodno ljubitelj, sakupljač stare i retke knjige, i autor je čuvene Srpske bibliografije 18. veka. Dakle, od njega je kupljen ovaj primerak Knjaževskog ustava. Na prednjem listu postoji zapis da je Georgije ovaj primerak Sretenjskog ustava kupio od izvesnog potpukovnika Vemića 28. 11.1941. godine, a u Biblioteci Matice srpske inventarisan je 1969. godine, 20. marta“, objasnio je Stanojević.

Matica je najponosnija na Letopis Matice srpske, koji je dve godine stariji od same institucije.

„Letopis je nastao u okrilju Matice srpske, odnosno zaslužan je za pokretanje Matice srpske, budući da je stariji dve godine od same Matice, a Matica srpska utemeljena je u Pešti 1826. godine, dakle, sa ciljem da omogući izlaženje Letopisa. Sam časopis sa kraćim prekidima tokom velikih ratova izlazi već 200 godina. Izlazi dakle, i dan danas, i po našim saznanjima, Letopis Matice srpske je i najdugovečniji časopis književni u svetu.

Deluje neobično, i samim tim ovi jubileji koje slavimo prethodne godine, i naredne godine deluju još veći i važniji, jer je gotovo neverovatno da srpska kultura, koja je prekidana u svojim kontinuitetima, ima takav jedan časopis, da je ovde osnovan i da i dalje traje. Pokrenut u Novom Sadu pod nazivom Serbski letopis, štampan u Budimu, osnivač, odnosno pokretači je Georgije Magarašević, novosadski profesor, Sremac rodom, i Letopis je i dan danas važan u kulturi srpskog naroda.

Od 2011. godine na sajtu Biblioteke Matice srpske postoje i digitalna izdanja više desetina hiljada publikacija, tako da je i ovo način da uđete i da upoznate ovu riznicu, pogotovo ukoliko niste iz Novog Sada. Februar je matični mesec, pre nekoliko dana, tačnije 16. februara, Matica srpska je proslavila svoj 199 i rođendan. Sledeće godine u ovo vreme biće obeležen jubilej od tačno 200 godina.