Da li će Koloseum postati Medison Skver Garden Rima

Kviličijeva vizija je da vrati Amfiteatar Flavijo „u središte gradskog života", pretvarajući ga iz muzejske relikvije u mesto koje živi, kroz kulturne događaje, koncerte i visokobudžetne istorijske rekonstrukcije.

Među imenima umetnika koji su već pomenuti za buduće nastupe nalaze se Sting, Piter Gabrijel i Pol Makartni.

Cilj je, prema rečima novog direktora, „da se Koloseumu udahne novi život, u znaku kvaliteta i održivosti“.

Tehnološka arena za novu sezonu

Projekat predviđa zamenu sadašnje arene inovativnom platformom izrađenom od najsavremenijih materijala među kojima su paneli od ugljeničnih vlakana koja će moći da se prilagode potrebama koncerata i predstava.

Radovi, koji će trajati najmanje dve godine, imaju za cilj da stvore reverzibilnu i laganu strukturu, namenjenu izvođenju koncerata klasične i pop muzike, kao i naučno utemeljenim istorijskim rekonstrukcijama.

Rekonstrukcija neće obuhvatiti samo arenu: planirana je i reorganizacija pristupa Koloseumu, povezana sa rutama kroz Rimski forum, Palatin i Apija Antika, kako bi se stvorio jedinstven arheološki itinerer. Time bi se smanjio pritisak masovnog turizma i spomenik vratio građanima.

Neizvesnosti oko očuvanja

Ideja da se Koloseum otvori za masovne događaje ipak izaziva određene nedoumice i zabrinutost. Stručnjaci posebno upozoravaju na uticaj mehaničkih vibracija na spomenik star gotovo dve hiljade godina.

Naučne studije su pokazale da svaka arhitektonska struktura ima sopstvene rezonantne frekvencije: kada se one poklope sa vibracijama koje proizvode muzika, publika i zvučni sistemi, moguće je znatno oštećenje konstrukcije.

Posebno su koncerti rok muzike problematični, jer stvaraju talase koji se prenose i kroz vazduh i kroz tlo, povećavajući rizik od strukturnog naprezanja. To potvrđuju i iskustva drugih istorijskih lokaliteta u Italiji.

Lekcije iz Milana i Cirkusa Maksimusa

U Milanu je Veneranda Fabrika del Duomo postavila akustične senzore kako bi pratila vibracije tokom velikih događaja na trgu ispred same katedrale. „Svaka manifestacija mora poštovati Duomo“, podsetio je direktor Đani Barata, nakon što su zabeleženi rizici po vitraže i najosetljivije delove katedrale.

U Rimu je sprovedeno istraživanje u Cirkusu Maksimusu tokom koncerta 2019. godine, merenjem vibracija na Kuli Moleta. Rezultati su pokazali visok nivo naprezanja konstrukcije, izazvan i zvukom i pokretima publike. Tokom novijeg događaja 2023. godine, neki građani su čak pomislili da je došlo do lakšeg zemljotresa.

Istraživanja se slažu u jednom: prevencija i stalno praćenje su ključni alati za zaštitu istorijskih spomenika, koji su sve više izloženi pritiscima okoline i ljudske aktivnosti.

Krhka ravnoteža između profita i zaštite

Kviličijev predlog uklapa se u širu raspravu o tome kako pomiriti izvlačenje profita iz kulturnog nasleđa sa njegovim očuvanjem. S jedne strane, otvaranje spomenika novim oblicima upotrebe može ih učiniti življima i ekonomski održivijima; s druge strane, krhkost antičkih struktura zahteva stroge mere opreza.

Tehnički propisi za istorijske građevine jasno navode da svaka intervencija mora povećati bezbednost „bez narušavanja kulturnih vrednosti dobra". U slučaju Koloseuma, izazov će biti precizna procena dugoročnih efekata vibracija i događaja na ovu drevnu i izuzetno osetljivu strukturu.

Budućnost koja se tek piše

Projekat novog direktora je ambiciozna opklada: učiniti da Koloseum postane ne samo simbol prošlosti, već i pozornica savremenosti. Ostaje pitanje da li će ta transformacija moći da se ostvari bez ugrožavanja njegove suštine.

Da li će tehnologije za praćenje bezbednosti objekta biti dovoljne da spreče nepopravljive štete? I koji će kriterijumi određivati izbor događaja koji su kompatibilni sa očuvanjem spomenika?

Budućnost Amfiteatra Flavija zavisiće od odgovora na ova pitanja. Ako uspe, inicijativa bi mogla biti zapamćena kao primer plodnog dijaloga između prošlosti i budućnosti; ako ne, kao rizičan eksperiment na jednom od najdragocenijih simbola zapadne civilizacije.

Jer Koloseum nije samo arena: on je prošlost Rima, svedočanstvo veličine koja nam već dve hiljade godina govori istim jezikom istorije.