Odlazak Filipa Davida, čoveka od znanja, savesti i estetike

Filip David, koji je preminuo u 86. godini, govorio je da je srpski pisac sa jevrejskim korenima. Većina braće, sestara i rođaka stradala je u logorima na Sajmištu i u Jasenovcu.

Još kao osnovac i srednjoškolac osvajao je književne nagrade. Diplomirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Objavio je knjige pripovedaka: Bunar u tamnoj šumi, Priče o stvarnom i nestvarnom i Princ vatre. Napisao romane Hodočasnici neba i zemlje, San o ljubavi i smrti, Kuća sećanja i zaborava za koji je dobio NIN-ovu nagradu, i nekoliko knjiga eseja.

„Filip David je jedinstven stvaralac na našoj književnoj sceni. Čovek od znanja, savesti i estetike. Kada govorim o znanju, savesti i esatetici imam na umu i njegovu erudiciju, koju je na nenametljiv i upečatljiv način pretakao u prozu. Mislim tu i na njegovu etičku savest i svest koja ga je navodila da uvek donosi prave odluke da bude na pravoj strani istine i pravde“, istakla je književna kritičarka prof. Vladislava Gordić Petković.

Jedan je od osnivača udruženja Nezavisnih pisaca 1989. godine u Sarajevu, osnivač udruženja nezavisnih intelektualaca Beogradski krug, kao i Foruma pisaca. Dela su mu prevođena na više od deset jezika.

„Odlazak Filipa Davida veliki je gubitak za srpsku kulturu. Ne samo da je bio značajan pisac koji je u nacionalnu memoriju vraćao sadržaj i problematiku koju ne smemo da zaboravimo, već je bio i moralna vertikala našeg društva. Nepomeriv, nepotkupljiv ovozemaljskim privilegijama, nedvosmisleno je prepoznavao put istine i svedočio ga je bez straha“, rekao je pisac Dragan Velikić.

Dugo je radio u Televiziji Beograd. Kao dramaturg, scenarista ili koscenarista radio je na filmovima Okupacija u 26 slika, Pad Italije, Večernja zvona, Ko to tamo peva, Bure baruta, Poseban tretman. Veliki trag ostavio je i kao profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti.