ŽIV PEČEN

Šipka: U liku Nermina Padeža sažet besmisao nastanka sadašnjih jezika na prostoru bivše SFRJ

Profesor slavistike na Državnom univerzitetu Arizona Danko Šipka u intervjuu za Sajt RTS-a govori o aktuelnom izboru "Srpske reči godine", brizi o maternjim jezicima u državama bivše Jugoslavije, o Neletu Karajliću koji je kroz lik Nermina Padeža rekao ono što svaki ozbiljan lingvista zna, o zabludi da je srpski jezik - "mali", o uslovu za završetak bilo kojih studija u SAD - položenom ispitu iz engleskog. Iz američke perspektive prof. Šipke, na Balkanu najviše računa o svom jeziku vode Slovenci. „Kod nas je bolan zaostatak i treba da učimo od Slovenaca kako se stvaraju i održavaju jezički resursi“, kaže Šipka.

U toku je drugi po redu izbor „Srpska reč godine“, koji organizuju Filološko društvo „Reči“ i časopis „Novorečje“. Još traje predlaganje reči, a pobednici će biti proglašeni krajem godine.

„Biraju se: reč godine – to je reč, bez obzira da li je nova ili postojeća, koja je obeležila godinu. Nova reč je reč koja je počela da se češće upotrebljava, koja je sada isplivala na površinu. Treća kategorija je 'lažireč', radi se o reči kojom se nastoji nešto prikriti, kojom se manipuliše u datom društvenom kontekstu“, kaže profesor slavistike na Državnom univerzitetu Arizona Danko Šipka, jedan od inicijatora akcije i član žirija koji odlučuje o rečima.

Prema rečima profesore Šipke, konkurs je deskriptivni, a ne normativni. „Mislim da su ovi izbori važni, jer jezik sadrži ono čim je zaokupljena zajednica, odražava kulturu, jer jezik je novčić na čijoj je jednoj strani sam jezik, a na drugoj kultura kojoj taj jezik služi“, pojašnjava Šipka.

Profesor dr Nermin Padež "sažeo sav besmisao nastanka sadašnjih jezika"

Žiri koji će odlučivati o rečima ove godine je proširen – uz profesore, sada su tu i novinari, lektor RTS-a (mada on jeste profesor srpskog jezika), ali i ličnosti iz sveta popularne kulture kao što je Nele Karajlić.

Na pitanje da li se Nele „kvalifikovao“ za člana žirija jer je svojevremeno osmislio lik profesora Nermina Padeža, profesor Šipka, uz podsećanje da je i Nele studirao filologiju, ocenjuje da je pomenuti spot „sažeo sav besmisao nastanka sadašnjih jezika i iskazao ono što svaki ozbiljan lingvista, ali i svaki govornik jezika zna“.

Iz američke perspektive profesora Šipke, na Balkanu – najviše računa o svom jeziku vode Slovenci, koji izdaju i priručnike i njihova briga o maternjem jeziku daje rezultate. „Kod nas je bolan zaostatak i treba da učimo od Slovenaca kako se stvaraju i održavaju jezički resursi“, kaže Šipka.

Podseća i na jednu zanimljivu činjenicu u Sjedinjenim Američkim Državama: „Postoji pravilo da morate da položite engleski, da biste završili bilo koji fakultet, prosto morate biti funkcionlano pismeni“, navodi Šipka.

"Holivudizacija" i geopolitika u izboru učenja stranih jezika među američkim studentima

Izbor jezika je „holivudizovan“, kaže profesor, odgovarajući na pitanje za koje strane jezike se američki studenti najčešće opredeljuju.
„Kod mene na fakultetu to su korejski i japanski, zbog K-popa i manga i anima stripova“, navodi Šipka, uz pojašnjenje da utiču na izbor i
geopolitičke prilike, jer „svi oni jezici gde SAD imaju strateško angažovanje su traženi; sa dobrim znanjem tih jezika može se naći dobro plaćen posao u američkim državnim službama“.

Srpski jezik nije „mali jezik“, ako posmatramo interesovanje studenata u inostranstvu, kaže profesor slavistike na Državnom univerzitetu Arizona Danko Šipka.

Iako se srpski ne proučava odvojeno, nego kao tzv. BHS (bošnjačko-hrvatsko-srpski, prim.D.I.) jezik, profesor kaže da je interesovanje
studenata „stabilno“.

„Imamo na prvoj godini redovno između 10 i 20 studenata, a na drugoj između pet i deset. To je mnogo manje nego što ima npr. ruski, gde je u proseku sto studenata na prvoj godini, ali opet mnogo više nego što ima češki, koji se u stvari skoro nigde i ne predaje“, navodi Šipka.