„I na nebu i na zemlji“, srpska epika kao Ramajana, Nibelunzi i Šahnama

„I na nebu i na zemlji“ naziv je nove knjige akademika Aleksandra Lome. Izbor su najnovijih Lominih istraživanja. Oduvek su ga interesovali klasični motivi i naše narodne pesme, pre svega zbog ubeđenja da se u njoj čuvaju drevne mitološke predstave.

Aleksanar Loma kaže da se odlučio da u naslovu parafrazira usmenu formulu „ni na nebu ni na zemlji“ poznatu pre svega iz klasične Vukove pripovetke.

I upravo je ova knjiga pokazala da naša epika ima duboke korene koji se nalaze u praindoveropskoj epici. I da korespondira pre svega sa kulturama drugih slovenskih naroda, smatra kritika.

„I to Aleksandar Loma pokazuje kroz primere naši epskih pesama. Ta starina tih formula prosto seže do praindoevropskog nivoa“, kaže dopisni član SANU, dr Ljubinko Radenković.

„Analogija, paralele koje mogu biti ne samo tipološke nego i genetske našim epskim pesmama nalazimo u jednom vrlo širokom prostoru sve do Indije, recimo, sa velikim epovima Mahabharatom i Ramajanom, ali takođe i u skandinavskoj tradiciji, u nemačkoj pesmi o Nibelunzima i sada bih mogao još dosta navoditi. Recimo iranska epika persijske Šahname, sve je to ušlo u jedan komparativni okvir ovoga istraživanja“, objašnjava akademik Aleksandar Loma.

I prelilo se u knjigu koja se oslanja na prethodnu – Prakosovo. To su pre svega teme, na kojima je radio u u poslednje dve decenije.

„Ta knjiga se pojavila 2002. godine. Ispostavilo se da nisam malo uradio da i da je trebalo napraviti selekciju koja nadam se da je bila razumna i da će čitalac moći da prosto prođe kroz ovu knjigu bez suviše spoticanja“, ističe Loma.

Osim radova pisanih na srpskom, uključena su i tri na stranim jezicima, prevedena za ovu knjigu. Kaže da je dosta naučio od Veselina Čajkanovića i da je bio i ostao veoma zaslužan za njegovu odluku da se bavi klasičnom filologijom.