Prefinjena muzika Dejana Despića ima klasičnu lepotu

Među publikacijama iz oblasti teorije muzike, izdvaja se ona o tonalitetu u tri toma, ali značajno je i oko 400 tekstova za stručne i popularne muzičke časopise i radio-emisije. Svaka je na svoj način deo obaveznog procesa kojim se prelazi na viši nivo u profesiji.

Akademik Dejan Despić rođen je 11. maja pre tačno 90 godina. Za našeg kompozitora, muzičkog pisca, teoretičara i pedagoga, reč je o datumu kada proslavlja bogat život. Za nas je povod da istaknemo njegovu uspešnu karijeru koja nenametljivo, dosledno i posvećeno traje od 1955. kada je diplomirao kompoziciju i dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

U početku je predavao teorijske predmete u Muzičkoj školi „Mokranjac", a od 1965. godine i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Godine 1985. izabran je za dopisnog, a 1994. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je do 2011. bio aktivan kao sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti.

U istoriji muzike Dejan Despić ima posebno mesto. Ne samo kao prvi kod nas koji se upustio u pisanje o složenoj strukturi muzike, već i zato što se kao kompozitor nikad nije priklonio opštim tokovima i trendovima. Despić ne pripada avangradi, nije iz nje iznikao iako je avangarda bila deo klime u kojoj je sazrevao. Njegovo stvaralaštvo broji oko 250 numerisanih opusa i jedno je od najobimnijih u srpskoj muzici.

Dosledno je oslonjeno na neoklasični muzički jezik. Čini se da je rano, od samih početaka pedesetih godina, shvatio da neoklasični jezik kojim piše može da usavršava, a ne mora da ga menja. Često su dela napisana za određene instrumentaliste ili ansamble, ali su uvek bez stilskog zaokreta i nikada nisu društveno prikladna.

Ono što je posebno u opusu Despićevog stvaralaštva, njegov centar interesovanja je minijatura – muzička misao iskazana kao jedinstvena celina. Ona je ili samostalna kompozicija ili više njih koje autor spaja u jedno delo a njihove različite atmosfere, karakteri i energije grade složenu dramaturgiju. Način njegovog komponovanja nije posledica spoljašnjih uticaja, već je duboko proživljen i deo intimne sfere, Despić stvara jedinstvenim, individualnim stilom.

Despić je čovek od mnogo rada i malo reči. To je jasno ne samo po obimu stvaralaštva, već i pri susretima sa njim na koncertima, promocijama i različitim muzičkim događajima. U žižu javnosti je pre nekoliko godina dospeo vraćanjem Nagrade Grada Beograda zajedno sa novčanim prilogom, sa obrazloženjem da je umetnička nagrada u disparitetu sa onima koje se uručuju sportistima, tako je ne uvredivši sportiste i njihove domete odlučio da ne uvredi ni sebe ni svoje kolege koji za minimalne iznose stvaraju umetnička dela.

Čak i kada je objavio knjigu u kojoj govori o politici, to je učinio sa stanovišta kompozitora. Dejan Despić je bio višegodišnji organizator koncerata u Galeriji SANU, time se oprobao i u stvaranju muzičkog života prestonice. Utisak je i da su nagrade oduvek bile deo Despićeve karijere, uključujući one Udruženja i Saveza kompozitora, radio stanica, raznih festivala i tribina. Još kao student kompozicije nagrađen je za Gudački kvartet, a najnovija Mokranjčeva nagrada uručena mu je za sintezu i krunu njegovog stvaralaštva – operu Pop Ćira i pop Spira, koja je premijerno izvedena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu pre dve godine.

Sve što bi još trebalo da se zna o Despiću nalazi se u knjizi Sazvučja Dejana Despića, Miloša Jevtića, u kojoj su zapisani njihovi razgovori o muzici, ali i životu i sećanjima. I treba slušati Despićeva dela. On sam izdvaja Humorističke etide za klavir jer se u njima prepoznaje životna potreba za humorom.

Nokturno op. 5 je njegovo rano delo, ali možda i najpopularnije i najizvođenije. Treba slušati renomirani A cinque duvački kvintet koji je upečatljivim karakterima obojio jedan Bemus ali i postao važna domaća literatura, pa i obavezna kompozicija na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine. I Vinjete i Divertimento… i Na kraju puta za kamerni orkestar opus 125, napisana 1997. godine, u kojem se nalazi autobiografska refleksija celokupnog stvaralaštva.

Despićev opus sadrži i simfonije i klavirske komade i izuzetno važne cikluse solo pesama. O odnosu publike i javnosti prema njegovim delima, sam kompozitor izražava zadovoljstvo. U toj jednostavnoj opservaciji nalazi se lični odnos prema muzici i stvaranju, ali i suština same muzike Dejana Despića – prefinjena je i ima klasičnu lepotu.