Miki Krstović: Za mene je gluma ljubav i posao, i nešto u čemu uživam

U pauzi između proba za novu predstavu, glumac Miodrag Miki Krstović, dobitnik nagrade „Tatjana Lukjanova“, koja mu je dodeljena na Dan Beogradskog dramskog pozorišta, govorio je za RTS o tom priznanju, ali i o karijeri dugoj pola veka.

Nekoliko dana posle uručenja uglednog priznanja koje nosi ime legendarne glumice Beogradskog dramskog pozorišta, Tatjane Lukjanove, laureata, glumca Miodraga Mikija Krstovića zatičemo u radnoj atmosferi. U toku je pripema nove predstave, a u pauzi između proba, otkriva nam koliko mu znači ova nagrada koja se dodeljuje za ukupan doprinos pozorišnom životu Srbije.

„Ne spadam u one koje čekaju ili nadaju se nagradi. Pa kad je dobijem, samim tim je i draža. Šta da vam kažem, zaista sam onako bio zatečen, ali i presrećan, ponosan i presrećan.“

Za vas je Beogradsko dramsko pozorište posebno i po tome što ste tu odigrali svoju prvu, i to diplomsku predstavu?

„Naš dragi Milenko je smislio da svako od nas izabere šta bi da radi i da s tim diplomira. Tako da smo, evo, na ovoj sceni Jadranka Selec, Vesna Čipčić i ja igrali Gospođicu Juliju. Inače su ove moje drage dve koleginice u ovom pozorištu provele svoj radni vek. Tako da, eto, to je bilo, čak pamtim, 27. juna 1977. godine.“

Za predstavu Cement Beograd, u kojoj igra zajedno sa poznatom slovenačkom glumicom Milenom Zupančić, dobio je već brojna priznanja, između ostalih i Nagradu „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava prema drami Hajnera Milera, u režiji Sebastijana Horvata, je specifična i po tome što u prvom delu igraju mladi glumci, puni energije, dok u drugom publika vidi stari stan, prilično propao, kao i, kaže Miki Krstić, i dvoje ljudi koje Milena i on igraju.

Osim u Beogradskom dramskom pozorištu, Miodrag Miki Krstović igra i na drugim scenama – u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Ateljeu 212, a na filmskom platnu se prvi put pojavio pre tačno pola veka, u čuvenim Vrhovima Zelengore, posle kojih su usledili brojni filmovi i TV serije.

„Meni je najvažnije što sam imao neki kontinuitet jer sam, evo, rekli ste, 1975. sam snimio prvi film Vrhovi Zelengore i pritom je nebitno da li je uloga velika ili manja, važno je da ta uloga ima neki smisao i da ona nešto znači u tom filmu, seriji ili šta je već.“

Posle toliko godina u pozorištu i na filmu, i posle ove značajne nagrade, kako biste definisali šta je za vas gluma?

„Pre svega za mene je gluma ljubav. A opet, s druge strane, da ne kažem posao, nešto u čemu ja uživam. Jer mislim da bez ljubavi, to znate, ljubav, posvećenost, bez toga mislim da onda ne bi ni bilo rezultata.“

Glumca Mikija Krstovića gledaćemo uskoro u novoj predstavi Beogradskog dramskog pozorišta, Svaka ptica svome jatu, u režiji Dina Mustafića. Premijera je zakazana za 27. mart.