Vladimir Pištalo: Sajam knjiga je jedina manifestacija posvećena isključivo knjizi i slavljenju knjige

Nedavno ste se vratili iz Pariza gde ste bili gost na Institutu za slavistiku na Sorboni. O čemu ste govorili i kakva su Vam pitanja postavljali slavisti sa raznih univerziteta ili studenti Sorbone?

U pitanju su bile dve stvari. Jedno je bilo obeležavanje 100 godina Instituta, i veliko je bilo učešće Srbije u tom otvaranju. Mislili biste da su neke veće slovenske zemlje kao Rusija i Poljska bile presudne o tome, međutim ne, nego slovensko krilo Male antante. Znači, Čehoslovačka i Srbija, Masarik i kralj Aleksandar donirali su oko milion franaka u ono vreme, nisam siguran.

Uloga Srbije je bila veoma značajna, i ja sam podsetio na to, jer su uglavnom drugi gosti govorili o Masariku i drugom. Ja sam podsetio na to zaista vrlo važno učešće Srbije.

Tu su bili i ambasadori, mada momentalno zbog trenutne smene ambasadora, nije bio naš, tako da sam ja neki način predstavljao zemlju u tom podsećanju na zaista važnu ulogu Srbije.

Drugi dan je bio razgovor sa studentima Sorbone i drugih univerziteta. To je bilo već o mojoj novoj knjizi i o mom delu. Ono što je bilo interesantno, lektorka koja je to pripremila, Livija Ekmečić je organizovala sa studentima da svako pripremi pitanje unapred. Tako da nije bilo zbunjenosti, onoga neprijatnog momenta kada niko neće da pita i svi čekaju da neko drugi to učini. To su ljudi koji su pročitali knjigu i nije bilo onih opštih pitanja.  

Jedna devojka me pitala da li je u mom romanu Milenijum u Beogradu pripovedač mogla biti jedna od glavnih likova, naime ženski lik. Ja sam rekao ne, jer mi to u tom momentu nije palo na pamet.

Ali u mojoj novoj knjizi je pripovedač ženski lik i to je jednostavno za ovu knjigu bilo prirodno, nekako je izašlo iz nje same, a za onu mi nije padalo na pamet jer je drugačije rađena.

Roman Pesma o tri sveta je knjiga o ženi, o Boki, o svetu. Govori nam o životu na nekoliko kontinenata, u dva veka, i o čemu još? Kakva su Vam još pitanja studenti tamo postavili? Kakva su očekivanja od ove knjige?

Knjiga je tek izašla i do sada se dopala ljudima, ali ne treba pitati pisca za to zaista, nego čitaoce. Knjiga jeste iz ženske perspektive, pisana je u prvom licu iz ženske perspektive, jer je iz ženske perspektive, meni se činilo, ranjivija. To prilagođavanje tim različitim oblicima sveta, tim različitim kontinentima je nekako drastičnije iz pozicije žena.

To je 17. i 18. vek, interesantno vreme po mnogo čemu, jer je svetski sistem, međupovezani svet bio stvoren. To je ono što je Crnjanski nazivao sumatraizam – povezanost sveta i ta činjenica da stvari sa drugog kraja planete na neki način utiču na vas.

Glavna junakinja je rođena u Perastu, a to je tada bila Venecija. Ona bi po modernim našim terminima bila Crnogorka, međutim, ona je bila slovenska Venecijanka u to vreme. Ona odlazi u Tunis, posle toga odlazi u Ameriku, koja tada nije bila Amerika nego kolonija Engleske, i onda se kao stara žena vraća i čini joj se kao da je sanjala svoj život. Jer ona ima jednu neobičnu osobinu, ima hrabrosti i da razume druge ljude. Da razume druge ljude koji su veoma različiti od nje.

Mnogo puta u današnjoj literaturi ljudi pišu samo o ljudima veoma sličnim sebi, a nema nikakve hrabrosti ni podviga u tome da se identifikujete sa nekim koji je veoma sličan vama, nego upravo u tome da razumete nekoga ko je veoma različit.

Knjiga je predstavljena novinarima uoči Sajma, ali i čitaocima u Francuskoj. Ono što Vas očekuje jeste i promocija na Sajmu knjiga u Beogradu. Kog dana ćete se sresti sa čitaocima?

To će biti preksutra, u jedan sat na štandu „Agore“, a posle toga na štandu „Lagune“, u tri sata, ćemo ponovo pričati o toj knjizi.

U pripremi su i Vaša sabrana dela, a prve dve knjige su već na Sajmu – romani Tesla, portret među maskama, za koji ste dobili Ninovu nagradu 2008. godine, i Milenijum u Beogradu, po kojem je priređena predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu. Da kažemo nešto i o sabranim delima?

To je jedna interesantna saradnja, jer su to izdale dve izdavačke kuće zajedno. Naime, izdaju još uvek. Jedna je „Agora“, moj stalni izdavač, a druga je „Laguna“. To je interesantna i ne tako česta saradnja, te dve kuće zajedno, i one su već izdale te dve knjige, a do kraja godine bi verovatno trebalo da izađu i čitava sabrana dela. Pa ćemo i to malo promovisati na Sajmu i posle Sajma.

Sajam je vrlo dobra prilika da se ljudi sretnu, ali kao što znate, ona zaglušujuća galama, onaj statični zvuk, ti glasovi koji lebde pod tim kupolama, i ne čuje se baš sve najbolje. Tako da ćemo to ponoviti posle toga u gradu na jednoj konvencionalnoj promociji.

Kada je reč o Narodnoj biblioteci na Sajmu knjiga, s obzirom na to da ona ima bogatu izdavačku delatnost, kako se ona predstavlja?

Drago mi je da mogu da kažem da je Narodna biblioteka, pored mnogih drugih stvari koje radi, krenula sa dva veoma ozbiljna izdavačka projekta. Jedan od njih su akademska dela Milorada Pavića, ne njegovi romani.

Za Milorada Pavića se često kaže da je on čovek koji je dodao jedno stoleće, jedan vek, srpskoj književnosti. Misli se na epohu baroka. Neki ljudi to zanemaruju, ali eto mi ne zanemarujemo u Narodnoj biblioteci i izdali smo sva njegova akademska dela.

Istovremeno, izdajemo sabrana dela Vladana Desnice. Vi znate da se nagrada za najbolji roman Narodne biblioteke Srbije zove „Vladan Desnica”. To je nagrada koju književnici daju drugim književnicima i meni se činilo da je Vladan Desnica jedna vrsta zanemarenog genija i hteli smo da popunimo tu prazninu što se tiče obraćanja pažnje izdavača na Vladana Desnicu i izdajemo njegova sabrana dela. Tri knjige su već izašle i nalaze se na Sajmu, na štandu Narodne biblioteke Srbije.

Šta za vas kao književnika predstavlja Sajam knjiga?

Ja sam vezan za Sajam knjiga i ne mislim da je to neprijatno mesto, nego neprestano su ljudi tamo, pa imate jednu promociju koja je odvojena samo nekim paravanima od neke druge promocije, gde ljudi takođe koriste mikrofone. I onda ne čujete baš svaku reč.

Inače mi je uvek bilo uzbudljivo tamo da sretnem i kolege, da vidim nove knjige. Pre svega čitava ta priča je posvećena knjizi. Koliko drugih manifestacija je posvećeno isključivo knjizi i slavljenju knjige kao što je Beogradski sajam knjiga? Ja volim tu manifestaciju i identifikujem se s njom.