Marko Janketić: Umetnost je prilika za samospoznaju, katarzu i utehu

Iz godine u godinu niže uloge u filmovima i u nekim od najpopularnijih televizijskih serija kao što su Bićemo prvaci sveta, Ubice mog oca, Jutro će promeniti sve, Grupa i mnoge druge. Prvi je dobitnik nagrade „Ljubiša Samardžić“ za najbolju mušku ulogu u seriji Ubice mog oca 2.

Stalni je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 2015. godine. U ovom pozorištu je ostvario značajne uloge, a za ulogu u predstavi Vrat od stakla dobio je nagradu za lepotu govora „Dr Branivoj Đorđević“.

U pripremi je Beogradska letnja scena – Pozorište na Tašmajdanu gde će učestvovati i Jugoslovensko dramsko pozorište sa predstavom Lorencačo u kojoj igrate naslovnu ulogu. Koliko će glumcima, a koliko publici značiti ovaj ponovni susret?

– Svaki susret sa publikom za glumca je svrsishodan, odnosno duhovna hrana, tako bi trebalo da bude i za publiku. Glumac priča priču, a ako nema kome da je ispriča on je nesrećan. Sad se postavlja pitanje o uslovima igranja? Kako u ovim uslovima korone obezbediti povoljne i bezbedne uslove i za publiku, ali i za ansambl? Ako to uspemo, ja sam srećan čovek.

Lorencačo je predstava koja govori o istorijskom ubistvu koje je počinio Lorenco di Mediči da bi spasao narod od tiranina, svog rođaka Aleksandra di Medičija. Šta je Lorenca navelo na ovaj čin?

– On se na taj čin odlučio ne samo da bi spasio narod, već da bi spasio i sebe samoga. To je bila njegova lična potreba za lustracijom i katarzom, želja da suprotstavljajući se zlu, spasi i sebe od poniženja, duhovne i moralne prljavštine, zla u kom se okupao. Njegova zabluda je vera u narod i narodnu volju koja se skoro uvek sroza u malim, jeftinim koristima uticajnih pojedinaca, gde uvek nikne neki novi tiranin.

Samo nekoliko dana pre zatvaranja pozorišta zbog opasnosti širenja epidemije, premijerno je izvedene predstava Putujuće pozorište Šopalović. Igrate glumca Filipa Trnavca koji od strašne stvarnosti beži u svet umetnosti. Kroz ovaj lik najbolje se ispituje granica između stvarnosti i umetnosti, pa kako Vi posmatrate tu granicu?

– Granica je u nama, Filip Trnavac liči na ludaka, ali po mom uverenju vrlo svesno beži u dramsku literaturu, u poeziju, u lepotu, pa i po cenu svog života. To je njegova pobuna, sa kojom sam vrlo blizak. Glumcima je u svakom nevremenu pozorište bilo duhovno utočište, oaza lepote, gde su se sklanjali od svega ružnog i nakaradnog u ovom svetu.

Da li nam je umetnost neophodna uvek, pa i u periodima rata, kao u ovoj predstavi, ili u periodima epidemije, kao u našoj trenutnoj stvarnosti?

– Ako ste Filip Trnavac daćete i život za umetnost. Jer umetnost nije potreba samo umetnika, već i onih koji konzumiraju, uživaju umetnost. Kultura je pitanje svesti, a kultura se najlepše i najbolje emituje kroz umetnost. Bila to muzika, vajarstvo, slikarstvo, film, pozorište, šta god. Umetnost je prilika za samospoznaju, katarzu i utehu. Bez te duhovne kategorije ostajemo životinje.

U oktobru očekujemo premijeru filma Dara iz Jasenovca u režiji Predraga Antonijevića, u kom igrate zapovednika logora Vjekoslava Maksa Luburića. Kako ste gradili taj lik?

– Kompleksna i izazovna uloga. Osvedočeni zlikovac i zločinac, psihopata, ali i vrlo svestrana i inteligentna, sposobna ličnost. Proučavao sam ga kroz biografije različitih autora, ali i kroz dobro napisane scene scenaristkinje Nataše Drakulić. Bilo je teško i mučno interpretirati tu ulogu, ali opet za mene kao glumca vrlo korisno, jer sam još jednom zaronio u svoj mrak proučavajući tuđi.

Nedavno je objavljeno da ćete igrati u srpskoj verziji serije Dva i po muškarca i to ulogu koja je najsličnija liku Čarlija Šina. Biće to nešto drugačije od svega što ste do sada igrali. Kakva očekivanja imate od ovog lika i ove serije?

– Nemam puno očekivanja, nikada do sad nisam radio kod nas sitkom, ali sam srećan jer imam priliku da radim sa Sekom Sablić, koja je majstor gotovo u svakom žanru kog se dohvati. Gledam na to kao na izazov, u kom ću imati najboljeg učitelja na svetu.

Da li ste period izolacije iskoristili za odmor, čitanje, hobije, a znamo da je jedan od Vaših crtanje, ili niste imali inspiraciju za bilo šta od toga?

– Upravo tako, iskoristio sam pauzu da se odmorim. Čitao sam, gledao filmove i serije, pomalo i crtao, za svoju dušu. U svakom zlu se trudim da pronađem malo svetla, i da upravo u umetnosti nađem utehu.