Milovan Destil Marković: Da bismo izbegli opšti kolaps, potreban je globalni reset

Jedna od ključnih figura beogradske umetničke scene 80-ih, Milovan Destil Marković, slikarstvo je studirao na beogradskoj Likovnoj akademiji, gde je inicirao otvaranje kultnog kluba Akademija. Bilo je to vreme povratka slici i on, zajedno sa Vlastom Mikićem, 1982. osniva umetničku grupu „Žestoki“.

Prelomna godina u njegovom životu bila je 1986. Tada dobija uglednu Politikinu nagradu za slikarstvo, kao njen najmlađi laureat, izlaže na Venecijanskom bijenalu i seli se u Berlin gde i danas živi.

Destil Marković je izlagao širom sveta, na bijenalima u Veneciji, Istanbulu, Cetinju, Sao Paolu, Trijenalu u Nju Delhiju, Jugoslovenskim dokumentima u Sarajevu, izložbi Posle zida u Stokholmu, na Oktobarskom salonu u Beogradu.

Njegovi radovi nalaze se u muzejima u Berlinu, Kumamotu, Beogradu, Diseldorfu, Lođu, Duizburgu, Gracu, Prijepolju i u brojnim privatnim kolekcijama.

Na početku, Markovićevo slikarstvo odlikovalo je ujedinjenje matrica vizantijske duhovnosti i ikonografije sa buntovništvom i žestinom rokenrola, dok u slojevima njegovih novijih slika nanovo prepoznajemo vizantijski kôd udružen sa snažnim nabojem revolta i društvenog kriticizma, usmerenog ka totalitarnom dehumanizovanom neoliberalnom kapitalističkom modelu, gde se različitim metodama nadziranja i kontrole sprovodi savremena inkvizicija nad slobodom duha i mišljenja.

Kako bi u nekoliko poteza „naslikali“ Berlin u aprilu 2020? Da li je grad u kojem živite više od tri decenije, stekao neke nove nijanse i ritmove? Kako izgleda suživot korone i umetnosti u Berlinu?

– Ako bi moje slikanje bilo figurativno, izgledalo bi kao prizor sa De Kirikovog platna. Ulice su prazne i nema žive duše, arhitektura je prešla u prvi plan. U odnosu na Beograd, Berlin je ionako imao previše te dekirikovske note.

Zbog klimatskih promena, ima više sunčanih dana i neuobičajeno je toplo. Puno ljudi je u parkovima – naravno pojedinačno i na distanci od najmanje dva metra. Verovatno, zbog (nacističke) prošlosti ili mita o nemačkoj disciplini, nikome nije palo na pamet da uvede policijski čas.

Međutim, postoji strah da će ova prevelika potreba za higijenom i disciplinom, na sporedna vrata uvući neke običaje iz prošlih vremena.

Što se tiče umetnosti, za mene lično se puno toga nije promenilo. Samostalni umetnici nisu zaposleni pa ne moraju ići u kancelariju na posao. Pošto su odloženi svi nastupi i izložbe, u samoizolaciji i socijalnom distanciranju, dobro je iskoristiti takvu izolaciju i raditi na novim idejama.

Ispada da je umetnost imuna na koronu.

U novembru prošle godine obeleženo je 30 godina od pada Berlinskog zida. Te 1989. godine ili ste svedok tog događaja. Da li su na pomolu neki novi zidovi?

– Kao svuda, tako i ovde ima rastućeg nacionalizma i izolacionizma. U vreme ujedinjenja 1989, tadašnja Zapadna Nemačka je za osnovu ujedinjenje izabrala nacionalno a ne evropsko. To je bilo vidno i prilikom unitarnog priznavanja Hrvatske i Slovenije.

Zatim, 2008. godine, tokom velike svetska ekonomske krize, diktatura štednje, sprovedena u mediteranskim zemljama završava se kolapsom Grčke. I sada, konačno, inicijativa za Korona-Fond: veliki konflikt severnih i južnih članica EU - Italije, Španije, pa i Francuske.

Od osamdesetih, postoje tri događaja koji su promenili tok istorije: posle pada Berlinskog zida – rastući nacionalizmi, posle pada „Kula bliznakinja" 11. septembra – rastući terorizmi, i sada – Korona kriza.

Da bismo izbegli opšti kolaps, potreban je globalni reset.

Kao što su nekada crkveni prostori predstavljali hijerarhiju sveta, tako i Vi u Vašim skorijim postavkama ambijentalizujete poredak savremenog sveta. U mnogim radovima, kao što su, recimo, Tekst portreti iz projekta Bekućnici, obelodanjujete ono što savremeni svet sakriva, a to su posledice surovog i nehumanog eksploatatorskog neoliberalnog kapitalizma. Šifrovani jezik barkodova, kao osnovni jezički kôd tržišno-ekonomskog sistema neoliberalnog kapitalizma, preuzimate kao temeljni jezički kôd vlastitog slikarstva. Objasnite nam Vaš postupak, na koji način govorite o savremenom svetu?

– Da li će korona utući ili možda pospešiti upravo podivljali neoliberlani kapitalizam Jagma za respiratorima, maskama, rukavicama, pretvorila je neoliberalni u mafijaški
kapitalizam.

Svaka država, zajednica, grad, na tržištu hakuju jedna drugu, ne bi li došli do preko potrebne „zaštite“. Koronavirus ne bira one koji imaju manje ili više novca, ali više stradaju siromašni.

Milioni zaposlenih u manjim firmama su ostali bez posla, za neizvesno dug period. Izgleda da je pandemija korone postala podesno vreme da se izmeni red i stanje u svetskom poretku.

Mislim da će se posle ove krize to i desiti.

Na koji način tumačite spregu neoliberalnog kapitalističkog poretka i aktuelne pandemije? Da li smatrate da će ona promeniti svet? Da li će svet posle toga postati bolji ili gori? I da li Vam čitava aktuelna situacija daje stvaralačke impulse?

– U radovima koje sam upravo pre aktuelne pandemije izložio u Galeriji Kulturnog centra Beograda, a potom u Muzeju Savremene umetnosti Republike Srpske u Banja Luci, pandemiju globalnog predatorskog kapitalizma, čiji vrhunac upravo doživljavamo, povezao sam sa duhovnim i spiritualnim.

Današnja situacija nas podseća na vremena iz tzv. mračnog Srednjeg veka: kuga, inkvizicija, dogma... Kao što sam prethodno pomenuo: neophodna je nova pravednija raspodela bogatstva i dobara i to na globalnom nivou. Izgleda da je prilika za globalni reset upravo pred nama.

Tamo, negde iza, iza sveta barkodova, beskućnika, prizme, savremene inkvizicije, u Vašim radovima pomalja se prostor spokoja i duhovnosti. Kakav je to prostor?

– Oduvek sam zastupao stav da je umetnost, pored društvene angažovanosti, prvenstveno duhovna i spiritualna disciplina. Kao likovni umetnik, u mom umetničkom radu, već 40 godina, još od perioda Nove slike, pokušavam spojiti bunt vremena u kom živim i vizantijsku likovnu spiritualnost.

Šta trenutno radite?

– Nastavljam da se bavim ciklusom radova na temu globalnog zagrevanja. Prvi rad iz ovog ciklusa je diptih Glasnik (3m x 9m). Ovaj diptih, u prvom planu prikazuje krila anđela koja prekrivaju sa desne strane severni a sa leve južni deo naše planete.

Krajem 2019. završio sam desni deo slike na kojoj su krila anđela slikana po formi geografskog matriksa severne hemisfere, sa elementima požara i vremenskih nepogoda u Americi, Evropi, Sibiru - što je prikazano na izložbi u Beogradu i kasnije Banja Luci. Trenutno radim na levoj strani diptiha.

U ovom delu diptiha, krila anđela su podslikana geografskim paternom južne hemisfere sa elementima požara i vremenskih nepogoda u Australiji, Africi, Južnoj Americi.