Milan Marić: Čekam i punim se sadržajem

Kod nas smo Milana Marića gledali kako suvereno vlada likovima u serijama Jutro će promeniti sve, Pet, Besa, Žmurke i Državni službenik. U pozorištu sa velikim uspehom igra u predstavama Lorencačo i Ko se boji Virdžinije Vulf. Njegov veliki profesionalni angažman prekinula je pandemija i dane provodi u izolaciji. 

Pandemija je poslala gotovo čitav svet u karantin. Kako provodite vreme?

- Pokušavam da planiram dane tako da nemam konstantno osećaj da gubim vreme i da me ne hvata nervoza od toliko vremena u zatvorenom prostoru. Srećom, ima toliko filmova i serija koje nisam uspeo da pogledam, a želeo sam, veliki broj knjiga me već dugo čekaju, tako da ovu neplaniranu pauzu koristim da nadoknadim sve ono što nisam uspeo da uradim u prethodnom periodu.

Glumiti znači biti pred publikom, na sceni sa kolegama ili sa brojnom ekipom iza i ispred kamere. Šta radi glumac kad sve stane i kada svega toga nema?

- Nisam siguran da mogu odgovoriti u ime svih glumaca, ali meni mnogo fali moj posao. Ono što jedino mogu je da se punim sadržajem i čekam, iako nisam neko kome je čekanje opcija za bilo šta u životu. Viša sila je ovog puta odradila svoje. Možda to i nije loše, možda će ovaj glumac napokon naučiti da čekanje nije samo po sebi katastrofa i možda nauči da bude sam sa sobom, bez svojih aktivnosti, a da mu bude dobro.

U Jugoslovenskom dramskom pozoroštu je predstava Lorencačo jedna od onih koja će obeležiti Vašu karijeru. U njoj glumite neobično, uzbudljivo nadahnuto... Kako ste došli do svega toga? I šta je ideja vaše predstave nastale po tekstu napisanom u 19. veku?

- Iza predstave Lorencačo stoji proces koji je bio fenomenalan. Težak koliko treba da bude da se ne opustimo, uzbudljiv. Iako je davno napisan ovaj komad je veoma savremen, komplikovan, emotivan, a meni najvažnije za ovu predstavu je ekipa koja je radila. Fenomenalno smo sarađivali, zavoleli i radili punom parom, zaista. Poslednje dve nedelje pred premijeru smo znali i preko dvanaest sati da budemo u pozorištu, zato što smo osećali da smo blizu da naporavimo predstavu koju ćemo voleti da igramo. Nije nas zanimalo šta će ko da kaže, samo smo jurili za tim osećajem da nam je iz probe u probu sve bolje da budemo na sceni i da nas cela ta priča gađa na nekoliko nivoa. Reditelj Boris Liješević je znao da nas dovede u to stanje razigranosti i da nas pusti da se igramo tačno i u pravom trenutku. 

Kada bi se neko od nas na probama nemoćno okrenuo ka publici i pokušao da ga nađe u mraku ne bi li nam odgonetnuo gde i šta dalje, on bi rekao: 'Ajde, 'ajde, igrajte se, neću ja da vam kvarim". Verovatno je u tim trenucima osećao naš bes zbog toga "što nas ostavlja'', ali je zapravo vrlo dobro znao šta radi, reagovao bi samo u trenucima kada bi zaista zapelo sa nečim. Možda je tajna u tome što nas je bilo baš briga za sve, samo smo želeli da se dobro igramo i uživamo na sceni. To i dalje, sa svakim novim igranjem radimo.

Bili ste do nedavno veoma zauzeti snimanjem serija. Serije su sada produkcijski veoma zahtevne i ozbiljno konkurišu filmu. Kako objašnjavate tu ekspanziju kod nas i i svetu?

- Već dugo traje trend serija u svetu i pokušaj da se priče pričaju na taj način. Netfliks i HBO su velike platforme koje su pokušale da se tako pozicioniraju da preokrenu tok kinematografije preko formata serija. O ekonomskom aspektu neću govoriti, iako igra jednu od glavnih uloga. Što se nas tiče, meni je najbinije da vidim šta će ovaj broj serija doneti i da li će i kakav trag ostaviti na našu kinematografiju. 

Ne bih voleo da se ispostavi da je to samo bio trenutak i da je kvantitet opet pobedio kvalitet. O tome ćemo moći da pričamo tek kroz par godina. Voleo bih da se uspostavi neki kvalitetan sistem proizvodnja serija i filmova, da se ne radi dan za noć i da se idejno ne zavrtimo u neki od žanrova kao hrčak u točku. Videćemo.

Kakva je uloga umetnosti kada dođu ovakva vremena?

- Uloga umetnosti je da sagledava ovaj trenutak i da ne naseda na pritiske nervoze i straha koji se širi zajedno sa virusom. Umetnost će u narednim godinama imati i te kako materijala kojim može da se bavi, kada budemo videli šta će se sve sa svetom desiti nakon korona virusa i kakve će sve promene nastupiti u onome što smo do nedavno poznavali kao uobičajeno, svakodnevno funkcionisanje.

Vaš veoma uspešan profesionalni put će se nastaviti kad sve ovo prođe. U kom pravcu biste voleli da se kreće?

- Voleo bih da se nastavi u onom pravcu u kojem je do sada išao, da i dalje uspešno žongliram između snimanja i pozorišta. Da jedno ne utiče na drugo, da ni jedno ne trpi zbog ovog drugog.