Bajka na velikom platnu, noćna mora u atmosferi – Snežana i Mala sirena emitovale hiljade tona ugljen-dioksida

Na projekciji novog filma Snežana u Londonu prošlog meseca, influenseri su šetali kroz veštačku bajkovitu šumu, koja je uključivala kućicu sa slamnatim krovom ispunjenu modelima krznenih životinja. U SAD-u, „Dizni“ je na crvenom tepihu prošetao i pravog zeca u smeđem pletenom džemperu.

Međutim, bajka je jedno, a realnost sasvim drugo.Analiza više od 250 setova kompanije „Volt Dizni“ otkriva da su rimejkovi Snežane i Male sirene proizveli više zagađenja nego bilo koji drugi filmovi te kompanije snimljeni u Velikoj Britaniji od 2019. godine, kada je uvedena obaveza da izveštavaju o životnoj sredini.

Zakon obavezuje kompanije da objavljuju emisije gasova samo za filmske setove u Velikoj Britaniji, pa ukupni iznos može biti veći. Mala sirena, na primer, snimana je i na Sardiniji, dok su kreatori filma Paklene ulice putovali u Italiju i SAD.

Ukupne emisije za Snežanu i Malu sirenu veće su od godišnje količine emisija koju generišu aerodromi u Birmingemu i Lutonu. 

Snežana je najnoviji „Diznijev“ film u kojem glavnu ulogu tumači glumica Rejčel Zegler, dok zlu kraljicu igra Gal Gadot.

Na velikom platnu možda to i jeste, ali film je daleko od bajke za kompaniju, koja se suočava s kontroverzama o svemu, od političkog stava glavne glumice do uloge sedam patuljaka. Navodno, ovo ostvarenje je na putu da pretrpi gubitak od oko 115 miliona dolara (89 miliona funti), sa ukupnim prihodima od samo 145 miliona dolara, u odnosu na trošak od oko 260 miliona dolara.

Iako je film snimljen od strane američkog studija, i Snežana i Mala sirena snimani su u „Pajnvud“ studijima, nedaleko od Londona. Studiji koji snimaju u Velikoj Britaniji mogu da povrate do 25,5 odsto svojih troškova prema vladinom planu za podsticanje industrije.

Kao deo ovog procesa, moraju se podneti izveštaji za produkcijsku kompaniju iza svakog filma, koji prikazuju troškove produkcije filma i emisije generisane u Velikoj Britaniji. Ovi izveštaji pokazuju da je do kraja 2023. godine „Dizni“ povratio 44,9 miliona funti za snimanje Snežane u Velikoj Britaniji i 49,7 miliona funti za Malu sirenu.

Emisije se mere u tonama ekvivalentnog ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu (CO2e) i podeljene su u tri kategorije, poznate kao "scope" (obim).

Prvi obuhvata emisije nastale iz goriva koje se direktno koristi za produkciju filma, na primer od generatora koji napajaju kamere i grejalice.

Drugi obuhvata emisije nastale proizvodnjom električne energije koja se koristi tokom produkcije. Treći obuhvata indirektne emisije koje nastaju od strane dobavljača dobara i usluga.

Emisije trećeg obima su uglavnom van kontrole kompanija koje se mere, pa mnogi, uključujući aerodrome, ne navode ove podatke u svojim izveštajima. Emisije trećeg obima za aerodrome uključuju emisije od aviona koji ih koriste, pa bi, da se ove emisije uključe, aerodromi imali mnogo veći ukupan zbir od filmova.

U okviru obima jedan i dva, Snežana je generisala 3.153 tone ugljen-dioksida, dok je Mala sirena proizvela 5.127 tona, što daje ukupno 8.279,6 tona emisija. Ovo se upoređuje sa 7.829 tona emisije za aerodrom u Birmingemu u 2023-24. godini, 6.243 tone za Luton u 2023. godini i 3.351 tonu za "East Midlands" u 2023-24. godini, prema najnovijim podacima.

Velike produkcije u filmskoj industriji poznate su kao “tentpole” produkcije. Izvor blizak „Dizniju“ je prošle godine izjavio da je ukupan broj emisija za ove produkcije oko 2.600 tona ugljen-dioksida "približno odgovarajući emisijama koje bi trebalo da imaju ove produkcije". Mala sirena ima dvostruko više emisija (uključujući sve tri kategorije emisija), dok je Snežana proizvela 62 odsto više emisija.

Snimanje Snežane obuhvatilo je opsežno snimanje na lokacijama, što je povećalo potrebu za prenosivim generatorima. Gorivo za ove generatore činilo je većinu potrošnje energije tokom snimanja oba filma, iako je moglo biti i veće. Ovo je delimično bilo ublaženo jer su filmski tvorci koristili generatore na baterije i hibridne generatore koji su delimično napajani baterijama.

Takođe su koristili mrežnu električnu energiju kada god je bilo moguće, a u izveštajima se navodi da je „napajanje električnom energijom u Pajnvudu prebačeno na obnovljiv izvor putem zelenih tarifa 2020. godine (smanjenja od ove promene nisu uključena u ove izračune)“.

Oni takođe navode da je produkcijsko osoblje iznajmilo električna vozila i da su „čarter letovi korišćeni samo za preseljenje celokupnog tima, jer su bili manje zagađujući nego stotine komercijalnih letova“.