„Hronologija jednog bombardovanja” – umesto planirana tri, bombe su padale 78 dana

Sve je počelo u večernjim satima na današnji dan 1999. godine, kada je 19 država NATO-a bombardovalo Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prva epizoda posvećena je baš tim prvim danima bombardovanja. Kako je nastao serijal „Hronologija jednog bombardovanja”, objasnila je autorka serijala Slađana Zarić istakavši da joj se čini da smo mi neke stvari zaboravili, ili ako nismo zaboravili, da smo izolovano posmatrali određene događaje.

„Imala sam utisak da nismo dobili celokupnu sliku dešavanja, a u stvari pričajući hronologiju onoga što se dešavalo, mi vidimo i kako se NATO strategija menjala. To je ono najzanimljivije, jer su oni planirali da će to bombardovanje trajati samo tri dana, kako je Vesli Klark planirao, da Srbiju za tri dana baci na noge, a isto su mislili i američki generali, koji su rekli da će bombardovanje trajati samo nekoliko noći. Postavlja se pitanje kako je ono što je bilo planirano da traje tri dana, trajalo 78 dana”, rekla je autorka dokumentarnog filma.

Kako je sve počelo – 400 aviona na nebu

„Zanimljivo je kako je došlo do bombardovanja. U prva tri dana gađano je preko 100 meta, čak i američki piloti u svojim intervjuima govore da je bilo užasno i fizički naporno. Prve večeri je bilo 400 aviona. NATO je očekivao unutrašnje nemire, ali se to nije dogodilo, jer se vojska nije slomila. Zanimljivo je i to naše jedinstvo, koje je trajalo, dao je svako koliko je mogao za odbranu zemlje”, navodi autorka filma.

Ističe da se u prvoj epizodi priča o obaranju F-117, pitanju od milion dolara, i kako je to čudo tehnike srušeno.

„Hronologija jednog bombardovanja”, serijal u pet epizoda

"Zanimljivo je da sam od NATO-a dobila dosta autentičnih arhivskih snimaka. U filmu govore ljudi koji su bili akteri tadašnjih događanja, bilo da su svedoci ili članovi porodica nastradalih. Kada govorimo o prvom danu, pošto je nemoguće utvrditi gde je pala prva bomba, jer su u istom trenutku sa Jadrana lansirani 'tomahavci', znamo da je jedna od prvih bombi pala na kasarnu Kuršumlija.

Ispostavilo se da je to što je pogođeno prve večeri bila vojna tajna, a to je bilo istureno komandno mesto Treće armije, gde je te večeri trebalo da se nalazi general Pavković”, rekla je autorka filma.

Sklonište napravljeno kao ono za Sadama Huseina

Navodi da se to mesto nalazilo na 6-7 metara pod zemljom i da su svi ubeđeni bili da je neprobojno.

„Ono što je vrlo interesantno, kako su mi pričali oficiri i vojnici koji su bili tamo, ista takva skloništa rađena su za Sadama Huseina. Tada je stradalo 11 vojnika i oficira. Tog dana, pored dana na Košarama, stradalo je najviše vojnika od NATO bombardovanja”, rekla je Slađana Zarić.

Navodi da je jedan od razloga zbog čega je Saveznička sila pokrenula bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, pokušaj da se spreči humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji. Statistika posle 26 godina pokazuje da je humanitarna katastrofa u stvari počela sa bombardovanjem. Kada nešto poređate po datumima kada se nešto dešavalo, tačno vidite šta je bila uzročno-posledična veza.

Zanimljive izjave generala NATO-a posle svega

„Treći čovek Alijanse, general Majkla Šort, istakao je da je prvog dana trebalo porušiti mostove u Beogradu, ostaviti grad bez električne energije kako bi se time Milošević probudio. Filmom na neki način pokušavam da objasnim da li su kolateralne štete bile štete ili taktike istraživanja koje je zagovarao general Majkl Šort”, rekla je Slađana Zarić, autorka filma.