Prof. Milašinović: Film „Lančana reakcija“ se razlikuje od moje knjige, ali ima istu suštinu

Profesor Milašinović napominje da su on i reditelj filma Dragan Bjelogrlić bili na istom tragu, odnosno da su obojica prepoznali da je humanost koju su pokazali Francuzi, te 1958. godine, prema našim ozračenim naučnicima, koji su dobili radijacionu bolest, potpuno izvanredna, potpuno neočekivana, pogotovo za ono vreme.

„Ono je bilo zlo vreme kao što i danas vreme zlo, ali to je vreme Gvozdene zavese, podeljenosti Istoka i Zapada. I sad zamislite neke naučnike koji dolaze iz neke socijalističke Jugoslavije u Francusku, na Zapad“, dodaje profesor.

Književnost i film, naravno, imaju svoju povezanost, ali filmski jezik je drugačiji, u filmu to mora glumac da donese preko svog lica, svoje glume, scena takođe. Pored toga, napominje dr Milašinović, u književnosti postoji komfor vremena. U filmu to mora sve biti kratko, vreme je veoma sebično. I zbog toga su zakonitosti drugačije. Upravo zato film Lančana reakcija i Slučaj Vinča imaju svoje sličnosti i svoje razlike.

Profesor Milašinović ističe i da snimanje filma po njegovoj knjizi nije bila njegova ideja i da se to dogodilo slučajno.

„Kažu da postoji neki bog književnosti koji kad se knjiga napravi ona više ne pripada piscu nego tom bogu književnosti. Onda on određuje šta će s njom da bude u budućnosti. I ja mislim da je tako najbolje. Prepustiti knjigu njenoj sudbini, a ona se događa. Knjige se ne pišu za jedno vreme, za jednu generaciju, za postojeću generaciju, nego za buduća vremena. Nikad se ne zna kad će neko pročitati, kad će u njoj uživati ili će je prezreti, ili će u njoj naći nešto novo i dobro. Ili doći na ideju da snimi film po njoj kao sada, zaključuje prof. dr Goran Milašinović.