Orkanski visovi – da li je postojao stvarni Hitklif u životu Emili Bronte

Kada je Emili Bronte objavila Orkanske visove 1847. godine pod pseudonimom Elis Bel, ogorčeni viktorijanski kritičari su to smatrali divljim, nepristojnim i nemoralnim. Jedan ga je opisao kao „kombinaciju vulgarne izopačenosti i neprirodnih užasa“.

Novi film Frensis O'Konor, Emili predstavlja romantičnu priču o mogućoj ljubavnoj avanturi koja je mogla biti predložak za kultni roman Emili Bronte. Dok se Emili vraća kao buntovnica, neprilagođena i najčudnija od „čudnih sestara“, kako ih je engleski pesnik i dečji pisac Ted Hjuz nazvao, film svesno odstupa od istorijskih činjenica, mešajući biografiju sa mitologijom Bronte i dramaturškim zapletom kako bi predstavio sasvim drugačiju sliku. Australijsko-britanska rediteljka O'Konor u svoj film stavlja Emili u centar svoje priče.

Ova Emili je mlada žena koja pije rum i džin, puna opijuma, čiji je život, u rediteljkinoj viziji, bio verzija Orkanskih visova. Kao što je jedan recenzent rekao, „Emili nije biografski film o Emili Bronte, već fantastično prepričavanje njenog života“.

Pošto se veza između Ketrin Ernšo i Hitklifa iz romana smatra jednom od najstrastvenijih priča u engleskoj književnosti, ljudi sumnjaju da je ćerka sveštenika udovca mogla da je napiše, a da nije iskusila romansu iz prve ruke.

O'Konorova u film nagoveštava da je strastvena, ali tragična afera između Bronte i lokalnog đakona, Vilijama Vajtmana, podloga za vezu Keti i Hitklifa. Njihova romansa je prikazana kao uzavrela, a seksualna intimnost para uznemirava Vajtmanova religiozna uverenja.

Ko je bio Vilijam Vajtman?

Vajtman ima istaknuto mesto u pričama o romantičnim životima sestara Bronte. Bio je đakon njihovog oca, Patrika Brontea, u crkvi Svetog Mihaila i svih anđela između 1839. i 1842. i prijatelj sve braće i sestara Bronte.

Ali uprkos vatrenoj priči u pomenutom filmu, ne postoje činjenični dokazi koji bi podržali ideju da je Emili imala nedozvoljenu vezu sa Vajtmanom. Ako ništa drugo, ona je jedina sestra Bronte koja nije romantično povezana sa Vajtmanom. I En, Emilina mlađa sestra, i Šarlot, njena starija sestra, navodno su bile zaljubljene u njega.

Kao što film pokazuje, u februaru 1840. Vajtman je otkrio da ni sestre ni Šarlotina najbolja prijateljica, Elen Nasi, nikada nisu dobile čestitke za Valentinovo, pa im je vragolasto poslao jednu, prešavši 15 kilometara kako bi im poslao anonimne čestitke.
Istorijski gledano, Vajtman je upamćen po tome što je bio i izuzetno popularan i izuzetno zgodan. Srećom, pošto je Šarlot nacrtala njegov portret, njegov lik je sačuvan od zaborava.

En Bronte je bila u romantičnoj vezi sa Vajtmanom. Šarlot je u pismima navodila da je on sedeo „preko puta En u crkvi, tiho uzdišući i gledao je iz prikrajka pokušavajući da pridobije njenu naklonost – a En je tako tiha, njen pogled tako snužden“.

Nakon Vajtmanove prerane smrti od kolere u septembru 1842, En je napisala pesmu Neću te oplakivati, voljeni. Neki biografi su vrlo slobodno spekulisali da je lik đakona Edvarda Vestona u romanu En Bronte, Agnes Grej (1847) i pesma dokaz da je En bila zaljubljena u Vajtmana i da joj je on uzvratio naklonosti.

Emilini izmišljeni ljubavnici

Film Frensis O‘Konor, međutim, nije prva romansirana biografija u kojoj se ukazuje kako je Emili Bronte imala ljubavnika, a tokom godina, nekoliko drugih ličnosti je navođeno kao mogući kandidati. Na primer, pošto je Emili volela da posećuje biblioteku u Ponden Holu, mestu za koje se tvrdilo da je inspiracija za Traškros Grejndž u Orkanskim visovima, spekulisalo se da je bila u vezi sa Robertom Hitonom i da je on čak zasadio drvo kruške u njenu čast. Hitonov potomak je tvrdio da je veza između ljubavnika bila nadaleko poznata, ali da su porodične razlike zabranjivale brak.

Slično tome, 1936. teoretičarka Virdžinija Mur je tvrdila kako je pažljivo iščitavajući Emiline poetske rukopise identifikovala misterioznog ljubavnika: nekog Luisa Parensela. Nažalost, ne samo da nema istorijskih dokaza za postojanje takve osobe, već je Mur pogrešno pročitala rukopis. "Louis Parensell" su zapravo bile reči "Love's Farevell" i bio je to naslov za pesmu koju je predložila Šarlot kada je priređivala pesme svoje sestre za objavljivanje 1850, nakon Emiline smrti 1848. godine.

Murova je takođe tvrdila da je Emili Bronte bila lezbejka, što su kasnije istražili i feministkinja, akademik Kamil Palja i biograf sestara Bronte, Stivi Dejvis, iako, opet, nema dokaza koji bi podržali bilo kakav čvrst zaključak o ovom pitanju.

Na drugim mestima, neki su pogrešno protumačili blisku vezu između Emili i njenog brata Branvela, sugerišući da su imali incestuozni odnos i da je to preneto u odnos Keti i Hitklifa u Orkanskim visovima.

Osim napisanih tekstova, novi film nije prvi filmska verzija koja nudi mogućeg ljubavnika za Emili. U filmu Odanost Kertisa Bernharta iz 1946. godine, sa Idom Lupino u ulozi Emili, navodi se da je drugi đakon ukrao autorkino srce: Artur Bel Nikols, čovek koji će se oženiti Emilinom sestrom, Šarlotom Bronte, 1854. godine.

Motivi Orkanskih visova zapravo se mogu naći u Emilinoj poeziji, posebno u njenom stihu koji proizlazi iz Gondala, imaginarnog sveta koji je stvorila sa En. Ali čak i u nedostatku dokaza, mnogi uporno pripisuju magnetizam romana zamišljenom ljubavniku Emili Bronte, a ne njenoj moćnoj mašti. Vilijam Vajtman je možda aktuelni kandidat u ovom filmu, ali neće biti poslednji.