Irfan Mensur otkriva za RTS da se uveliko piše nastavak serije „Beležnica profesora Miškovića“

Gostujući u Beogradskoj hronici, Irfan Mensur koji u seriji Beležnica profesora Miškovića tumači jednog od najzagonetnihih likova, otkriva da je od producenatske kuće „Košutnjak film“ i direktora serije Zorana Jankovića, upravo danas pre podne, dobio odobrenje da otkrije da će se snimati druga sezona ove serije.

„Uveliko se već piše i da vrlo razmišljaju o tome da pojačaju ekipu scenarističku i da se paralelno sa drugom sezonom, odmah piše i treća sezona. Oni to najbolje znaju. Nije u pitanju samo taj broj ljudi koji gleda neko epizodu, već prosto osete da li ta serija pomera granice televizijske“, naglašava sagovornik Slađane Tomašević.

Više sezona neke serije za glumce nije opterećenje, dodaje Mensur, posebno što je i odlučio da prihvati ulogu u ovoj seriji zato što je naka vrsta novine, ma koliko ta reč izlizano zvučala u našim uslovima.

„Serije se polako naslanjaju jedna na drugu i dobijamo polako jednu veliku seriju, a onda sam pročitao scenario ove serije i shvatio da sa njom i još jednom, kojoj neću da izgovorim ime, da se pomera granica u estetskom i kreativnom smislu i da treba učestvovati u takvim projektima. Volim izazove i celog života i od svog života pravim jedan veliki izazov u smislu u rižije, i glume, i pisanja....“, naglašava Mensur.

Takođe, dodaje, kada je shvatio ko sve igra u seriji, počev od Svetozara Cvetkovića, Anice Dobre, plejade mladih glumaca i tako dalje, shvatio je da producenti žele da naprave nešto što će ostaviti traga.

Zašto se divi pozorišnoj publici

Tokom pandemije kovida 19 Irfan Mensur je režirao dve predstave. Jednu u Narodnom pozorištu u Nišu koja je imala veliki uspeh i otvorila je letnju pozorišnu sezonu na niškoj Tvrđavi. Radio je i jednu predstavu u pozorištu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru.

„Onda sam shvatio u jednom trenutku da ti ljudi koji dolaze na predstave, nose maske, kada dođu izmere im temperaturu, poprskaju ruke i moraju da imaju masku dva, dva i po sata ili tri – sede i gledaju nas. Pa to je za divljenje!", naglašava Mensur.

Otkriva i da planira kada se jednog dana završi ova pošast koja nas je zadesila, da pokrene akciju da se organizuje neka vrsta pozorišnog festivala kako bi se zahvalili publici.