Stenli Kjubrik – reditelj koga optužuju da je snimio šetnju po Mesecu

Za Stenlija Kjubrika tvrde da je bio vizionar, perfekcionista, odvažan, poetičan, opsesivan, jednom rečju, genije. Umro je 7. marta 1999. godine, pet dana pošto je završio svoj trinaesti film. Nikada se nije pojavio na premijeri svoga filma, 25 godina nije dao nijedan intervju, živeo je u zamku opasanom zidom sa 25 soba.

U potpunosti je kontrolisao svoje filmove – od pisanja scenarija, izbora lokacija za snimanje, muzike, scenografije, montaže, do odluke u kojim će se bioskopima prikazivati. Bio je beskompromisni kritičar ljudskih slabosti, iščašeni crnohumorni ekscentrik, lud za šahom, knjigama i muzikom. 

Kjubrik je prva dva filma snimio od pozajmljenog novca i u oba je bio i kamerman, i snimatelj tona, i montažer i reditelj, ali je uspeo da zainteresuje velike filmske studije. Posle uspeha sa filmovima Staze slave i Spartak, za koji je tvrdio da je jedini film nad kojim nije imao potpunu kontrolu, udružuje sredstva sa producentom Džejmsom Harisom i otkupljuju prava na intrigantni roman Vladimira Nabokova, i 1962. godine snima film Lolita.

Dr Strendžlav ili: kako sam prestao da brinem i zavoleo atomsku bombu

Po mnogima remek-delo, Doktor Strendžlav iz 1964. godine, je prvi u nizu bisera Kjubrikove naučno-fantastične trilogije. Prvobitno je želeo da film bude ozbiljna adaptacija knjige Pitera Džordža Crvena uzbuna, koji govori o poludelom generalu i njegovoj odluci da napadne Rusiju.

Ali je film na kraju postao antiratna komedija apsurda, cinična parodija hladnoratovske krize koja je nagovestila potonje kulturne promene krajem šezdesetih i postala omiljena u američkim kontrakulturnim krugovima. Navodno, neke od najboljih dijaloga u filmu smislio je sam Piter Selers (legendarni Inspektor Kluzo), koji u filmu, pored glavne, igra još dve uloge.

2001: Odiseja u svemiru 

Kjubrik se potom okreće epskom projektu 2001: Odiseja u svemiru, filmu na čijem će stvaranju raditi pune tri godine u saradnji sa kultnim piscem naučno-fantastične literature, Arturom Klarkom. Odiseja u svemiru je prvi rediteljev film u boji u kojem je slika prevladala reči.

Bio je to sudbinski susret dva velika umetnika iz čije će saradnje 1968. godine proizaći jedan od najvećih i najkontroverznijih klasika filmske umetnosti uopšte koji, je postavio temelje potonjih ostvarenja ovog žanra.

Odiseja u svemiru je jedini Kjubrikov film koji je nagrađen Oskarom i to za specijalne efekte, ali i koji mu je doneo reputaciju u određenim krugovima, koji su potom tvrdili da je snimak iz 1969. godine na kome se vide prvi koraci čoveka na Mesecu, zapravo Kjubrikov lažirani snimak urađen za potrebe Nase.

Paklena pomorandža 

Posle kosmičke Odiseje, Kjubrik se okreće mračnoj filmskoj viziji budućnosti čovečanstva potonulog u nasilje, viziju romanopisca Entonija Bardžisa iz 1962. godine. Kjubrik otvara još jedno bolno društveno pitanje o suštinskim uzrocima i posledicama nasilja u društvu, odnosu prema pojedincu, postavljajući vanvremensku Betovenovu muziku kao kontrast društvenoj konfuziji bez pravih odgovora, licemerju i brutalnim scenama nasilja.

U Engleskoj je film zabranjen zbog eksplicitnih scena nasilja mladih pripadnika bande, a reditelju i njegovoj porodici je čak prećeno smrću. Na lični Kjubrikov zahtev producenti su povukli film iz bioskopa. 

Isijavanje 

Posle niza provokativnih, društveno angažovanih i naučno-fantastičnih tema, koje su podigle silnu prašinu i podelile mišljenje publike i kritike, Kjubrik pronalazi inspiraciju u jednom od najnapetijih horor klasika Stivena Kinga, Isijavanje.

Film sa Džekom Nikolsonom uglavnoj ulozi, doneo je novo, veoma intrigantno iskustvo, ispričano kjubrikovski pročišćenim filmskim jezikom. Zlokobnu atmosferu narastajućeg ludila, napeto iščekivanje pojačava, kao i uvek, pažljivo odabrana muzička podloga. 

Bojevi metak

Godine 1987. pojavio se novi Kjubrikov film Bojevi metak (Full Metal Jacket) traumatična, gotovo dokumentaristička priča o ofanzivi tokom rata u Vijetnamu. Naslov je izraz iz vojne terminologije koji označava okvir napunjen municijom.

Film grubo suočava one koji se nisu borili u Vijetnamu sa realnošću i ironijom tog rata, kao i sa perverznim načinom na koji je američki establišment opravdavao ovaj rat. Kad se uzme u obzir da Kjubrikov film nijednog trenutka ne pravi heroje od američkih vojnika, jasno je zašto nije imao većeg komercijalnog uspeha. 

Širom zatvorenih očiju 

Svoj poslednji film, Širom zatvorenih očiju, Kjubrik je snimio posle duge, dvanaestogodišnje pauze. Kao i svi prethodni, i ovaj film, u kome naslovne uloge tumače Tom Kruz i Nikol Kidman, nosio je na sebi prepoznatljivi kjubrikovski senzibilitet, pronicljivost, doslednost i provokativnost u priči o složenim odnosima muža i žene, njihovom međusobnom poverenju i seksualnosti.

U pitanju je film čiju premijeru Kjubrik nije doživeo. Produkcijska kuća je primila i pogledala film, a Stenli Kjubrik umire pet dana kasnije. Premijera filma je održana tek posle četiri meseca, zbog čega će krenuti glasine da je naknadno montiran, da je cenzurisan i da su iz filma izbačena 24 minuta.

U Oksfordovom rečniku od 2016. godine postoji pridev „kjubrikovski“.