Film Borisa Malagurskog o bombardovanju prikazan u Beču

Težina lanaca (prvi deo) je, kako je objasnio Malagurski, dokumentarac o uzrocima raspada Jugoslavije, otcepljenju Kosova, ratovima na području bivše Jugoslavije devedesetih godina, ulozi SAD, NATO i EU u procesu raspada Jugoslavije.

Nakon prikazivanja filma publika je imala prilike da razgovara sa režiserom kako o samom filmu tako i NATO bombardovanju SRJ, a Malagurski je istakao da je najbolji odjek na svoje delo doživeo upravo u Beču.

U publici je bio veliki broj Austrijanaca, koji su se interesovali za poglede mladog režisera na bombardovanje, koje su, takođe, okarakterisali kao zločin.

Malagurski je ukazao da je usled NATO agresije došlo do porasta malignih oboljenja u Srbiji, pošto je zapadna alijansa koristila osiromašeni uranijum, a ujedno i gađala hazardne mape, čime je izazvala ekološke katastrofe.

Prema njegovim rečima, NATO bombardovanje SRJ bilo je kriminalno delo, jer je postojala genocidna namera, što pokazuje odabir ciljeva.

„Vrlo je važno da se preko ovakvih filmova edukuju ljudi na Zapadu, a tako i u Austriji. Stavovi Austrijanaca nose određenu težinu. Veoma je bitno da se zna šta se dogodilo, koje su vlade učestvovale, i da građani Zapada znaju da su njihovi političari pristali da bombarduju Jugoslaviju osiromašenim uranijumom, sa namerom da truju jednu prelepu zemlju“, objasnio je Malagurski.

Prema njegovim rečima, SAD su, kako smatraju njeni građani, najbolji u svemu u svetu, daleko iza mnogih zemalja po pitanju zdravstvene zaštite, obrazovanja i slično, ali zato prednjače kada je u pitanju vojni budžet.

Kada američkom predsedniku padne rejting, kaže Malagurski, on započinje negde rat da bi dobio na popularnosti, ističući da u Americi vlada imperijalistički mentalitet.

„SAD su najveći agresor na svetu i nadam se da će to da se promeni u budućnosti“, rekao je Malagurski.

Sećanje na žrtve NATO agresije biće nastavljeno danas simpozijumom pod nazovom „20 godina od NATO bombardovanja, ima li Balkan budućnost?“.

Na simpozijumu će učestvovati Germinal Civikov, bugarsko-holandski germanista i autor knjiga o ratu u Jugoslaviji i sudskom procesu protiv Slobodana Miloševića u Hagu, Ivan Pernar, poslanik u hrvatskom Saboru i kritičar EU i NATO, Slobodan Reljić, novinar, sociolog i bivši glavni i odgovorni urednik uglednog srpskog nedeljnika NIN, i Kurt Grič, austrijski istoričar i autor knjige Rat za Kosovo, istorija pozadine i posledice.

Nakon izlaganja predviđena je diskusija s Volfgangom Petričem, bivšim izaslanikom EU za Kosovo, glavnim pregovaračem na pregovorima o Kosovu u Rambujeu i bivšim Visokim predstavnikom međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, i Hanesom Hofbauerom, izdavačem, publicistom i autorom brojnih knjiga o istočnoj Evropi i Balkanu.

U prostorijama Austrijskog saveza sindikata gde se održava ovaj dvodnevni skup u organizaciji SPKD „Prosvjeta“ iz Beča postavljen je „Zid plača“ na kome su prikazane fotografije ruševina i žrtava NATO bombardovanja SRJ.

Nakon simpozijuma biće organizovano okupljanje na trgu na kojem se nalaze sedište predsednika i vlade Austrije, odakle će povorka krenuti ka centralnom trgu Štefansplac, gde su tokom poslednje dve decenije svake godine 24. marta organizovani pomeni žrtvama NATO agresije.