„Jutarnji program“ slavi 33. rođendan

Papir koji drži prvi urednik Jutarnjeg programa, Sergej Šestakov, je njegov biznis plan iz 1984. godine. Na njemu se nalazi recept šta je sve potrebno da bi se pokrenuo prvi jutarnji program na Balkanu. Od plana do prvog emitovanja prošlo je dve godine.

„Uvek ima otpora, pogotovo za novine. A pogotovo za jutarnji program jer su mi govorili da je to za domaćice i penzionere. Ko će to da gleda u šest sati? Zaboravljali su da je tada postojala i druga i treća smena, zaboravljali su na studente koji idu od devet, na zanatlije i tako dalje. Nisu imali dnevnik, nisu imali informativnu emisiju“, seća se osnivač Jutarnjeg programa i prvi glavni i odgovorni urednik Sergej Šestakov.

Da bi prvu jutarnju emisiju postavio kod nas išao je čak do Amerike, gde je izučio zanat. Posle Velike Britanije, Francuske i Rusije, jutarnji program, među prvim u Evropi, pokrenut je i u Srbiji.

„Ja sam uporno na svakom kolegijumu kod direktora ponavljao: 'Ljudi, kad ćemo o jutarnjem programu, ljudi kad ćemo o jutarnjem programu'. Jednog dana me podrži direktor tehnike Joca Valčić i kaže: 'Ljudi, Sergej nam nudi nešto evropski, a mi se stalno premišljamo. Tehnika stoji iza njega'“, navodi Šestakov.

Predlog je zaživeo 3. marta 1986. Sa novom tehnikom i mladim reporterima sve je bilo spremno za početak.

Mladi reporteri tada su izjavili kako je najveći problem razbuditi se u tri ujutru kao i da je zbog novog programa „frka u montaži“.

Frka je bila spremiti prvi jutarnji, a već posle prvog „dobro jutro“ Spomenke Jović, sve je bilo lakše.

Jugosloveni su se najpre razbuđivali uz Spomenku Jović, Jovana Pavličeka, a prvog radnog dana uz Petra Lazovića.

„Onda sam ja preuzeo ponedeljak koji je, kao što znate, uvek najcrnji dan za sve. Rekao sam važi, ja ću da radim ponedeljak, da dovedem muziku i napravim jedan miks program. Bio je to čvrsto uvezan program sa dosta informacija ali i i sa dosta nekih zabavnih elemenata uz neizbežan crtani film u 7.02“, kaže voditelj Jutarnjeg programa iz 1986. godine Petar Lazović.

Za kratko vreme Jutarnji program je zadobio simpatije publike i oborio rekord. Za godinu dana dospeo je do milion vernih gledalaca.

„Meni je jako žao što u to vreme nije bilo merenja ili tih piplmetara, jer mislim da već posle prvih par meseci smo bili veoma gledani ujutru. Elementarna stvar koja je karakterisala taj jutarnji program bile su velike teme za male ljude. Mi smo se bavili malim ljudima, a za male ljude je velika stvar ako ne radi gradski prevoz u zimskom periodu ili komunalije ili naduvani računi“, priseća se Lazović.

Za oko 11.500 emisija, koliko je emitovano, Jutarnji je menjao izgled, dužinu trajanja, a smenjivali su se i novinari, urednici, voditelji. Ali ono što je u Jutarnjem programu ostalo isto je briga za „malog čoveka“ i obaveza da informativnim, dinamičnim i zanimljivim sadržajima opravda povrenje publike stečeno pre tačno 33 godine.