Slatkiši uz antibiotike mogu da podstaknu razmnožavanje bakterija otpornih na lekove
Konzumiranje slatkiša i zaslađenih napitaka tokom terapije antibioticima povezano je sa većim smanjenjem raznovrsnosti crevnih bakterija kod pacijenata koji se leče od malignih oboljenja krvi. Istraživači su utvrdili i povećanu zastupljenost bakterija koje mogu biti otporne na lekove i izazvati infekcije koje se teško leče.
Слаткиши уз антибиотике могу да подстакну размножавање бактерија отпорних на лекове
Iako nam kašičica šećera može pomoći da lakše progutamo antibiotik gorkog ukusa, ona takođe može da poveća štetu koju ovi lekovi nanose mikroorganizmima u crevima.
Kod pacijenata koji se leče od malignih oboljenja krvi, konzumiranje slatke hrane tokom terapije antibioticima dovedeno je u vezu sa većim smanjenjem raznovrsnosti crevnih bakterija nego uzimanje samih antibiotika.
Kombinacija antibiotika i šećera takođe je povezana sa razmnožavanjem crevnih bakterija koje mogu da izazovu infekcije koje se teško leče, navode istraživači u radu objavljenom u časopisu Nature.
Pacijenti oboleli od raka imaju veoma različite navike u ishrani i uzimaju lekove koji mogu da oštete njihov mikrobiom. Zbog toga oni pružaju jedinstvenu priliku za proučavanje izraženih promena u crevima, za koje verujemo da su značajne i kod zdravih ljudi, navodi Jonas Šluter, mikrobiolog u zdravstvenom sistemu NYU Langone Health.
Ranija istraživanja zasebno su ukazala na to da antibiotici i šećeri mogu da poremete crevni mikrobiom. Međutim, njihovo zajedničko dejstvo, naročito kod ljudi koji su izloženi većem riziku od infekcija, nije bilo dovoljno razjašnjeno.
Bolnički obroci otkrili vezu između šećera i crevnih bakterija
Istraživači su detaljno pratili više od 9.000 obroka koje je konzumiralo 173 pacijenta hospitalizovana u centru za lečenje, gde su podvrgnuti transplantaciji krvotvornih matičnih ćelija.
„Evidencija o ishrani jedna je od najvećih nepoznanica u mnogim istraživanjima koja se bave ishranom i mikrobiomom“, jer se podaci o obrocima često zasnivaju na onome što sami ispitanici prijave, napominje Tifani Vir, mikrobiolog sa Državnog univerziteta Kolorado, koja nije učestvovala u istraživanju.
Zahvaljujući standardizovanim bolničkim obrocima, istraživači su mogli da izmere unos hrane tokom više dana, do poslednjeg grama, a zatim da uporede količine različitih hranljivih materija koje su pacijenti unosili sa podacima o raznovrsnosti bakterija dobijenim analizom uzoraka stolice.
Za svakih dodatnih 100 grama šećera koje su pacijenti na antibiotskoj terapiji unosili tokom dva dana pre uzimanja uzorka – što odgovara količini šećera u dve i po limenke koka-kole – istraživački tim utvrdio je smanjenje raznovrsnosti bakterija za 24 odsto.
Šećer podstiče razmnožavanje bakterija otpornih na antibiotike
Konzumiranje slatkiša i zaslađenih napitaka tokom terapije antibioticima takođe je bilo povezano sa naglim povećanjem broja bakterija iz roda Enterococcus. Ove bakterije mogu biti otporne na lekove i povezane su sa infekcijama koje se teško leče, a koje mogu dovesti do dužeg boravka u bolnici i veće smrtnosti.
„Neke bakterije ponekad prežive terapiju antibioticima ili su, što može biti još opasnije, otporne na njih“, kaže Šluter.
„Kada tim bakterijama obezbedimo univerzalni resurs neophodan za život – jednostavne šećere – dodatno podstičemo njihovu dominaciju. To je gotovo kao da spalite prašumu velikim požarom, a zatim pokušate da ugasite plamen tako što dolivate benzin“, objašnjava mikrobiolog.
Istraživači su takođe sproveli eksperiment na miševima koji su se hranili uobičajenom hranom ili hranom bogatom saharozom. Svim miševima dali su jednu dozu antibiotika. Utvrđeno je da je šećer dodatno povećao zastupljenost bakterija iz roda Enterococcus nakon izlaganja antibioticima.
Smanjenje unosa šećera moglo bi da pomogne očuvanju mikrobioma
„Smanjenje unosa šećera moglo bi da bude još jedan način na koji pacijenti mogu da podrže svoj crevni mikrobiom tokom terapije antibioticima“, kaže Sara Beri, naučnica koja se bavi ishranom na Kraljevskom koledžu u Londonu, koja nije učestvovala u istraživanju.
Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li se ovi nalazi odnose na sve ljude koji uzimaju antibiotike.
Šluter se nada da će dalja istraživanja i klinička ispitivanja pomoći da se bolje razume tačna povezanost između šećera, antibiotika i crevnog mikrobioma.
„Antibiotike morate da uzimate da biste se borili protiv infekcija, ali treba da budete svesni i toga da oni imaju neželjena dejstva na mikrobiom“, ističe Šluter. „Sada moramo da pronađemo načine da ublažimo tu štetu.“
