Otkriven ključni metabolički prekidač za sagorevanje masti

Zbog toga naučnici tragaju za prirodnijim načinima regulisanja telesne težine bez pratećih negativnih efekata, a jedan od mogućih kandidata mogao bi biti protein MTCH2, poznat i kao „Mič“.

U studiji iz 2016. godine istraživači su otkrili da su miševi kod kojih je zaustavljena proizvodnja proteina Mič u mišićima bili zaštićeni od gojaznosti, uz istovremeno poboljšanje izdržljivosti i fizičke kondicije.

Zajedno sa rezultatima drugih prethodnih istraživanja o ovom proteinu, to je podstaklo novo istraživanje koje je predvodio tim sa Vajsmanovog instituta za nauku u Izraelu. Naučnici su želeli da utvrde da li bi isti efekti mogli da se uoče i kod ljudi.

Kako bi to ispitali, u laboratoriji su uklonili gen odgovoran za proizvodnju proteina Mič u ljudskim ćelijama.

„Nakon uklanjanja Miča, na svakih nekoliko sati pratili smo njegov uticaj na više od 100 supstanci koje učestvuju u metabolizmu ljudskih ćelija“, rekla je biolog Sabita Čaurazija sa Vajsmanovog instituta za nauku.

„Uočili smo povećanje ćelijskog disanja – procesa u kojem ćelije uz pomoć kiseonika proizvode energiju iz hranljivih materija, poput ugljenih hidrata i masti. To objašnjava povećanu mišićnu izdržljivost zabeleženu u prethodnim eksperimentima na miševima.“

Detaljna analiza pokazala je šta protein Mič zapravo radi. On otežava spajanje ćelijskih „elektrana“, odnosno mitohondrija, što ćelije čini manje efikasnim u proizvodnji i iskorišćavanju energije.

To znači da ćelije bez Miča stalno funkcionišu kao da im nedostaje energije i neprestano traže novo „gorivo“, zbog čega mnogo brže sagorevaju ugljene hidrate, masti i aminokiseline. To delimično objašnjava zašto miševi kojima nedostaje Mič u mišićima ne razvijaju gojaznost.

Istraživači su takođe ustanovili da ćelije bez Miča posebno koriste masti kao izvor energije. One počinju da razgrađuju masne komponente koje se nalaze u ćelijskim membranama kako bi ih iskoristile kao gorivo.

„Otkrili smo da je uklanjanje Miča dovelo do značajnog smanjenja količine masti u ćelijskim membranama“, rekao je biolog Atan Gros sa Vajcmanovog instituta za nauku.

„Istovremeno smo uočili povećanje masnih jedinjenja koja služe za proizvodnju energije i shvatili da se masti razgrađuju iz membrane kako bi bile iskorišćene kao gorivo. Drugim rečima, pokazali smo da Mič određuje sudbinu masti u ljudskim ćelijama.“

Istraživanje je donelo još jedno značajno otkriće povezano sa mastima – odsustvo Miča remeti proces pretvaranja običnih ćelija u masno tkivo, poznat kao diferencijacija masnih ćelija.

„Proces stvaranja i nagomilavanja masnog tkiva zahteva veliku količinu dostupne energije, ali ćelije bez Miča pate od njenog nedostatka. Osim toga, smanjena je aktivnost gena neophodnih za diferencijaciju, a nedostaju i supstance ključne za odvijanje tog procesa. Kao rezultat toga, smanjuje se stvaranje novih masnih ćelija, ali i nakupljanje masti“, objasnio je Gros.

Iako smo još daleko od razvoja konkretnih terapija, otkriće da Mič ima ključnu ulogu u procesima sagorevanja i skladištenja masti čini ga veoma zanimljivim kandidatom za buduća istraživanja.

Međutim, biće potrebno još mnogo istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo kakve posledice ima prisustvo ili odsustvo ovog proteina. Dovođenje ćelija u stanje stalnog energetskog deficita moglo bi da izazove preveliki stres u tkivima i organima, pa će budući tretmani morati da izbegnu takve neželjene efekte.