Tri godišnja doba u četiri dana – nagle promene donose povećan rizik od infarkta i šloga

Nagle promene vremena i temperature, kakve su zabeležene poslednjih dana, dovode do porasta zdravstvenih tegoba, posebno kod kardiovaskularnih pacijenata. Lekari upozoravaju da ovakve oscilacije mogu značajno uticati na krvni pritisak, rad srca i opšte stanje organizma, zbog čega je važno blagovremeno reagovati na simptome.

Kardiolog, profesor Petar Otašević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ističe da se u praksi jasno uočava povećan broj pacijenata tokom naglih vremenskih promena.

„Čim imamo ovakve promene vremena, znači posebno nagle promene vremena, mi zaista viđamo više bolesnika. To se pre svega odnosi na bolesnike koji dolaze u naše ambulante, koji se žale na neregulisan krvni pritisak, nepravilan srčani rad“, kaže Otašević.

Ipak, dodaje da uprkos povećanom broju tegoba, nije uvek zabeležen i veći broj najtežih ishoda. „Međutim, ono što je dobro, recimo, mi smo u petak bili pripravni za bolesnike koji dobiju akutni infarkt miokarda za teritoriju Beograda i okoline i hvala Bogu nije bilo više infarkta nego što je to uobičajeno“, navodi profesor Otašević.

Najugroženiji su, kako ističe, stariji pacijenti i hronični bolesnici. „Kada imamo promene vremena, znači najugroženiji su stariji – bolesnici preko 60 godina kao i bolesnici koji već imaju neku prethodnu kardiovaskularnu bolest i dijabetes.“ Ipak, gost Dnevnika upozorava da infarkti ne zaobilaze ni mlađe: „Ne prođe dežurstvo kada ne primimo nekog mladog, između 30 i 40 godina života, ko je doživeo akutni infarkt miokarda“.

Problem predstavlja kombinacija više faktora – pada temperature, promene atmosferskog pritiska, vetra i zagađenja. „Studije pokazuju da kada dođe do, recimo, nagle promene temperature za pet stepeni u toku jednog dana, mi imamo povećanje broja infarkta i šlogova za približno četiri odsto“, objašnjava Otašević.

Jedna od najčešćih grešaka pacijenata je ignorisanje prvih simptoma. „To su uglavnom skokovi krvnog pritiska kada idemo iz toplije temperature u hladniju. Onda imamo tegobe u smislu vrtoglavice, zujanja u ušima, blagih bolova u grudima. Ukoliko ne prepoznamo na vreme te tegobe to može dovesti do veoma ozbiljnih stanja pa i smrti“, upozorava profesor.

Zbog toga je, kako naglašava, ključno blagovremeno reagovati. „Ukoliko ignorišemo simptome kada su početni, kada su blagi, ne reagujemo, može doći do infarkta, šloga ili ne daj Bože do gorih situacija.“ Savetuje i da se građani unapred konsultuju sa lekarima i pridržavaju propisane terapije.

Kada je reč o prevenciji, poruka je jednostavna – osluškivati sopstveni organizam. „Ukoliko danas ne želite da izađete iz kuće, pa nemojte izaći. Mislim da je najbolji savet slušati svoj organizam, on na vreme šalje signale“, zaključuje Otašević.

Stručnjaci podsećaju da su ovakve vremenske oscilacije sve češće, te da je informisanost i blagovremena reakcija ključna za očuvanje zdravlja.