Svetlost u spavaćoj sobi postepeno slabi naše srce

Studija sugeriše da veštačko svetlo tokom noćnih sati remeti uobičajene reakcije organizma na stres, što može dovesti do hroničnih upala. Izvor svetlosti koji dopire do spavaće sobe može poticati iz drugih prostorija u stanu ili sa ulice. Zbog toga stručnjaci preporučuju smanjenje nepotrebne rasvete u gradovima i domovima kako bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje.

Noćno svetlo i zdravlje srca

Istraživači su veštačko svetlo tokom noći nazvali i noćnim svetlosnim zagađenjem, koje je gotovo neizbežno u savremenim urbanim sredinama.

Ovaj rad, prvi te vrste, kombinovao je CT snimanje mozga i PET skeniranje koje beleži metaboličke procese u ćeliji, kako bi se istražio biološki put koji može povezati noćnu osvetljenost sa kardiovaskularnim rizikom.

„Znamo da faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha i buke, mogu dovesti do srčanih oboljenja tako što izazivaju stres koji utiče na naše nerve i krvne sudove. Svetlosno zagađenje je danas uobičajena pojava; međutim, ne znamo mnogo o tome kako utiče na srce“, naglašava viši autor studije, dr Šejdi Abohašem, predavač na Medicinskom fakultetu Harvard u Bostonu.

Svi učesnici su imali isto kombinovano skeniranje pozitronskom emisionom tomografijom/kompjuterizovanom tomografijom (PET/CT). Ova studija u kojoj je ispitivano 450 odraslih obuhvatila je samo subjekte bez srčanih oboljenja i bez aktivnog raka. „Ovo je rutinski test snimanja u našoj bolnici“, napominje dr Abohašem. „Korišćenje obe tehnike snimanja zajedno omogućava merenje aktivnosti stresa mozga i arterijske upale u jednom skeniranju.“

Veća izloženost svetlu – veći rizik

Ljudi koji su tokom noćnih sati bili izloženi veštačkom svetlu imali su veću moždanu aktivnost, povećan nivo stresa, zapaljenje krvnih sudova i veći rizik od ozbiljnih srčanih problema. Što je duže i intenzivnije izlaganje veštačkom svetlu tokom noći, to je veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Rizici povezani sa zdravljem srca bili su izraženiji kod učesnika koji su živeli u područjima sa dodatnim socijalnim ili ekološkim stresom, kao što je velika saobraćajna buka.

Tokom desetogodišnjeg perioda praćenja, 17 odsto učesnika razvilo je ozbiljne srčane probleme.

„Istraživanja su pokazala linearnu vezu između izlaganja noćnom svetlu i rizika od srčanih bolesti: što je veća izloženost svetlu tokom noći, to je veći rizik. Čak su i umerena povećanja nivoa noćnog svetla bila povezana s većim stresom u mozgu i arterijama. Kada mozak percipira stres, aktivira signale koji mogu izazvati imunološki odgovor i zapaljenje krvnih sudova“, naveli su istraživači.

Stručnjaci predlažu da se u gradovima smanji uticaj veštačkog svetla tokom noći – da se ulične svetiljke opreme zaštitnim maskama i da se koriste svetla sa senzorima za pokret. U svom domu, ljudi mogu sami da regulišu i ograniče količinu i izvor svetlosti tokom noćnih sati.

Preporučuje se da se u spavaćim sobama smanji izvor svetlosti i izbegava upotreba ekrana, kao što su televizori, računari i mobilni uređaji.

Cirkadijalni ritam

Američko udruženje za srce objavilo je studiju o ulozi cirkadijalnog ritma u kardiometaboličkom zdravlju i riziku od bolesti. U njoj se navodi da je svetlosno zagađenje jedan od glavnih faktora koji remete unutrašnje telesne časovnike, mogu potisnuti lučenje melatonina, odložiti početak sna i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Studija ima brojne prednosti, među kojima je upotreba najsavremenijih PET/CT snimaka za merenje moždanog stresa i zapaljenja arterija, u kombinaciji sa satelitskim podacima o svetlosti i dugoročnim praćenjem učesnika. Ipak, istraživanje ima i ograničenja, jer je reč o opservacionoj studiji, a uzorak je bio ograničen na deo populacije koji je lečen u bolničkim kompleksima.