Moždani udar – Svaki minut je važan, a energetska pića i promene temperature opasni

Ovo godine, slogan koji prati Svetski dan borbe protiv moždanog udara, 29. oktobar, glasi Svaki minut je važan, ali profesor Ranko Raičević, predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana ističe da nije preterano reći i da je svaki sekund važan.

„Svedoci smo da su rezultati naših procedura i terapijskih i dijagnostičkih u jasnoj razmeri sa brzinom dolaska u hitnu službu. Već desetak godina unazad prepoznali smo ovu priču i već radimo neke projekte da se trombolitička terapija daje već u kolima Hitne pomoći. Imali smo takve procedure, takva iskustva“, kaže dr Raičević.

I na nedavno završenom Svetskom kongresu o moždanom udaru u Barseloni takođe je naglašeno da se daje prioritet vremenu, odnosno skraćivanju postupka davanja bilo kog oblika terapije, bila to trombolitička terapija, bilo mehanička trombektomija.

Prema rečima profesora Raičevića, na velika vrata vraća se i intraarterijska tromboliza: „Rezultati su mnogo, mnogo bolji kada imamo kraće to vreme od samog događaja do početka terapije i mi na nivou Srbije, u zadnjih desetak godina, smo napravili značajan pomak da skratimo ovo vreme“.

Trombolitičku terapiju, kako kaže, daje svaka opšta bolnica u Srbiji, a za trombektomiju postoje centri u svim univerzitetskim centrima uključujući Vojno-medicinsku akademiju i specijalnu bolnicu Sveti Sava.

„Sprema se i jedno vreme je to i radio uspešno Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, nadam se da će oni opet početi da rade. Na broj stanovnika koje Srbija ima i sa kapacitetima koje imamo i sa svim ovim saznanjima koje pratimo, možemo da kažemo da mi možemo da napravimo program da ogroman broj ljudi ima veću šansu da dobije pravu terapiju koja im nudi mnogo veće šanse za kvalitetan život nakon velikog događaja kao što je moždani udar“, navodi profesor Raičević.

Profesor Raičević ukazuje na problem koji postoji već skoro 15 godina: „Povučeni su neurolozi iz doma zdravlja i pacijenti sami procenjuju hitnost, jer nemaju više na nivou domova zdravlja nekog stručnog. Ne potcenjujem lekare opšte prakse, niti kolege drugih disciplina, ali za neka neurološka stanja bi tu trebalo da bude trijaža koja će da usmerava na koju stranu idemo“.

Prisustvo neurologa u domovima zdravlja bi, navodi, smanjilo pritisak na tercijarne zdravstvene centre.

Energetska pića su ogromna opasnost za mozak

Sa moždanim udarom sve češće se suočavaju mlađi pacijenti, neretko već u dvadesetim godinama. Novi faktori rizika nalaze se u novim načinima života, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, ali i energetska pića.

„Energetska pića su tako opasna, osobito u situacijama kada je mozak izmoren. On mora osam sati da se odmara, a mi mu dajemo surogat u okviru energetskog pića, da može još da radi. U jednom trenutku se ta čaša prepuni“, upozorava dr Raičević.

Njegov savet je da se vratimo poznatom pravilu: osam sati rada, osam sati hobija, osam sati odmaranja.

„Mozak traži osam sati odmora. Ako to ne uradimo, imamo sve faktore rizika u još većoj meri. Uglavnom uz odgovarajuću reakciju i terapiju i oni najteži oblici moždanog udara mogu da se prevaziđu“, kaže gost Dnevnika.

Prema rečima predsednika Udruženja neurologa Zapadnog Balkana, moždani udar je sada rešiv čak i u najgorim slučajevima sa potpunom oduzetošću ekstremiteta, ukoliko je reakcija bila na vreme, nakon mehaničke trombektomije gotovo da nema posledica. Primer pravovremene reakcije je slučaj ministra Glišića.

„Ako se desi oštećenje, ako se moždani udar razvija nekoliko sati, dolazi do oštećenja središnjeg dela, taj deo, kako ga zovemo srž nekroze, nije moguće da se povrati. Ali ako su samo ošamućeni neuroni, i ako napravimo ponovnu revaskularizaciju, oni se vraćaju kao da se ništa nije desilo. Tako da teorijski i stvarno možemo da čoveka koji je bio potpuno oduzet, u roku od dva sata, vratimo njegovom životu. Ne otpuštamo odmah te pacijente jer moramo da utvrdimo zbog čega se desilo da se ne bi ponovilo“, zaključio je profesor Raičević.