Veliko istraživanje: Šta trudnoća zaista radi telu žene

Brojke su impresivne: više od 300.000 porođaja su naučnici iz Izraela i SAD stavili u fokus svojih istraživanja i izvršili oko 44 miliona merenja. Rezultat je izuzetno tačna slika o promenama u ženskom telu pre i posle trudnoće.

Za potrebe studije anonimno su sprovedena detaljna analiza krvi, urina i drugih parametara. Na primer, mereni su nivo holesterola u krvi, broj imunih ćelija i crvenih krvnih zrnaca, upalni procesi, kao i podaci o stanju jetre, bubrega i metabolizma. Ukupno je u obzir uzeto 76 parametara.

Anonimni podaci iz perioda od 2003. do 2020. potiču iz dosijea pacijentkinja najvećeg izraelskog servisa zdravstvenih usluga. Za potrebe studije obrađeni su samo podaci žena između 20 i 35 godina koje nisu uzimale lekove i nisu imale nikakve hronične bolesti.

Rezultati su pokazali različite efekte trudnoće i porođaja u do sada nezabeleženoj sveobuhvatnosti, kaže Uri Alon, biolog pri Institutu Vajcman u Rehovotu u Izraelu, koji je ujedno bio rukovodilac studije. Ona je prvobitno objavljena na naučnoj platformi Science Advances i nakon toga u časopisu Nature, a podržao ju je Evropski istraživački savet.

Trudnoća i porođaj utiču duže na telo nego što se mislilo

Rezultati studije upućuju na to da je telo zaokupljeno posledicama trudnoće i porođaja duže nego što se pretpostavljalo, kaže Dženifer Hol, naučnica koja na Univerzitetskom koledžu u Londonu proučava reproduktivno zdravlje. Postoji društveno očekivanje da se žena nakon rođenja deteta brzo oporavi. „Ovo sada je nešto poput biološkog dokaza da to nije tako“, kaže Hol.

Tako se pokazalo da se oko polovine (47 odsto) od 76 istraženih telesnih parametara stabilizuje u prvom mesecu posle porođaja. Stabilizacija druge polovine parametara (41 odsto) traje, međutim, od tri meseca do godinu dana dok se ne postigne vrednost od pre trudnoće.

Vrednosti koje se tiču holesterola ili funkcije jetre stabilizovale su se tek nakon otprilike šest meseci. Za važnu, tzv. ALP-vrednost, bilo je potrebno čak godinu dana da se stabilizuje. To jasno upućuje na telesno opterećenje kroz porođaj, navodi se u studiji.

Neke vrednosti su čak i 80 nedelja posle porođaja bile još jasno izmenjene. Povišeni su, na primer, bili markeri u imunom sistemu koji ukazuju na upale. Niže vrednosti zabeležene su kad su u pitanju gvožđe u krvi i prosečna koncentracija hemoglobina u crvenim krvnim zrncima.

Nejasno je, međutim, mogu li se te razlike povezati s promenama ponašanja nakon porođaja ili trajnim fiziološkim posledicama trudnoće, navodi se takođe u studiji. Dodaje se da je to jedno od pitanja s kojima se bi nauka još trebalo da se pozabavi.

Znatne telesne promene u trudnoći

Za vreme trudnoće, majka prolazi kroz znatne telesne promene koje podržavaju rast i razvoj embriona, te kasnije i fetusa. Povećana potreba za kiseonikom i hranjivim materijama dovodi do povećanja minutnog volumena srca majke, a njen krvni volumen povećava se i do 50 odsto.

Njeno disanje se menja, kao i čitava hormonska ravnoteža. Njeni bubrezi filtriraju više krvi u kraćem vremenskom roku, njen imuni sistem se menja kako bi se izbeglo odbacivanje embriona odnosno fetusa.

Koštani sistem majke takođe je pogođen promenama, kao i njen probavni sistem, želudac i metabolizam. Za vreme trudnoće i posle porođaja postoji povećani rizik od depresije, trudničkog dijabetesa, anemije, kao i od zgrušavanja krvi. Krvarenja nakon porođaja su širom sveta i dalje glavni uzrok za smrt porodilja.

I bez komplikacija, porođaj predstavlja duboku promenu. Jer, kad fetus i placenta (organ koji u trudnoći nastaje i koji je odgovoran za snabdevanje fetusa) napuste telo, odjednom prestaje njihovo delovanje na metabolizam i hormone majke.

Moguća nova rana dijagnoza protiv rizika u trudnoći

Nauka bi u budućnosti mogla da omogući da se još pre trudnoće prepozna ima li neka žena povećan rizik od određenih komplikacija. U to spadaju pre svega po život opasan povišen krvni pritisak, takozvana preeklampsija, ili trudnički dijabetes. Trenutno se te bolesti mogu dijagnostifikovati tek tokom trudnoće.

Sada se zna da žene s komplikacijama u trudnoći imaju drugačije vrednosti markera nego one koje nisu imale probleme za vreme trudnoće. Nova saznanja pružaju mogućnost da se pomogne onim ženama s visokim rizicima, još pre nego što zatrudne, ističe Dženifer Hol.

„Rezultati pokazuju da anonimizovane biomedicinske informacije mogu da donesu brojna nova saznanja“, kaže rukovodilac studije Alon. Ali i drugi prelazni periodi poput rasta i razvoja u detinjstvu, pubertetu ili za vreme menopauze, kao i tok specifičnih bolesti i procesi ozdravljenja, mogli bi tako bolje da se razumeju, zaključuje izraelski naučnik .